Nataša Hajdarević je rođena Sarajka. U svom gradu je stekla sve stepene obrazovanja, od Osnovne baletske škole do jedinog maturanta (1994. godine) Srednje muzičke škole, na Odseku za balet i sticanja titule Magistar-menađer u sportu, na Fakultetu sporta i tjelesnog odgoja Univerziteta u Sarajevu. Jedna je od osnivača udruženja Tanzelarija i neumorni i značajni inspirator i organizator umetničke igre, baleta i savremenog plesa.

Spremno i ljubazno je prihvatila da odgovara na pitanja Steparta.

Da počnemo od početka: balet – želja devojčice za neodoljivom magijom pozornice ili intuitivna, snažna potreba za odgonetanjem tajne igre?

N.H: Još kao maloj  djevojčici  pojavila se ljubav prema baletu. Tako sam sa devet godina upisala I razred Osnovne baletske škole. Kroz dugogodišnje školovanje u baletskom obrazovanju, zamišljala sam da jednog dana i postanem baletski igrač. Poslije osnovnog obrazovanja upisala sam i Srednju muzičku školu, Odsjek za balet, i mislila sam da je to jedan korak prema ostvarenju cilja, ali nažalost desio se rat i onemogućio jedan period da pohađam školu, ali zahvaljujući dobrim ljudima, kod kojih sam se školovala završavam 1994 godine, kao jedini diplomac iz moje klase.

Kao jedini maturant u svojoj generaciji Odsjeka za balet  Srednje muzičke škole niste se trajno opredelili za svetlosti pozornice koje život znače, već ste se okrenuli delatnosti koja nije tako atraktivna ali je isto tako značajna, tako reći iza kulisa. Da li je to bila svesna odluka ili sticaj okolnosti?

N.H: Nažalost, sticajem okolnosti nisam se opredjelila za pozornicu i nisam direktan akter, ali sam se pronašla u aktivnostima koje su iza kulisa ali ljubav koju imam prema baletu i općenito prema plesnoj umjetnosti pokušavam da realizujem misiju koju imam tj. da je na svaki mogući način predstavim u svjetlu u kojem zaista jeste. Lijepa, graciozna i posebna.

Na osnovu Vaše bogate radne biografije može se zaključiti kojom energijom, kreativnošću i upornošću raspolažete. Da li je tažek put od zamisli do ostvarenja?

N.H: Moj put do uspjeha je zaista trnovit. Pored toga što sam zaposlena, magistrirala sam na Fakultetu sporta i tjelesnog odgoja Univerziteta u Sarajevu, a svojim najvećim uspjehom smatram što sam majka i što imam predivnu kćerku. Za sve u životu mora da postoji nešto da Vas podstakne i da Vam da posebnu energiju, u mom slučaju to je Ena. Zaista je veliki podstrek. Moje je mišljenje da ništa nije teško kad se nešto želi i kad se ima cilj u životu. Presretna sam da ono što zamislim mogu da realizujem u svom životu. Nažalost, do uspjeha je put težak, za sad uspjevam da ga realizujem.

Jedna ste od tri osnivača udruženja Tanzelarija. Cilj Tanzelarije je ?

N.H: Udruženje Tanzelarija organizaciju za afirmaciju savremenog plesa – sačinjavaju Ivana Hadžihasanović – Gojmerac predsjednik udruženja, Svea Thalia Ćatić PR, i Nataša Hajdarević koordinator projekata. Cilj udruženja Tanzelarija je da afirmiše razvoj plesne umjetnosti i da podstakne što veće interesovanje za  savremene igre, kako kod mladih naraštaja, tako i starijih poznavalaca plesa.

Koordinator ste projekta Internacionalnog festivala savremenog plesa u organizaciji i saradnji s udruženjem Zvrk, za edukaciju i nove inicijative u plesnoj umetnosti u Bosni i Hecegovini. Koje ste iskustvo stekli u toj saradnji?

N.H: Zvrk je prvi festival savremene plesne scenske umjetnosti, plesnog teatra i performansa ikada viđen u Bosni i Hercegovini. Festival je nastao kao odgovor bosansko hercegovačkih umjetnika iz oblasti plesne scenske umjetnosti na nerazumijevanje savremenog plesnog svijeta, nedostatak plesnog festivala kao i manjih, nezavisnih i kritički određenih produkcija na domaćoj festivalskoj mapi; kao rezultat želje da se domaći umjetnici i publika upoznaju sa istinski novim trendovima i idejama; sa radikalnijim scenskim jezikom kao i da se na taj način podstakne domaća produkcija na ovom polju. Ovogodišnje izdanje Festivala u tri grada otvaraju bosansko hercegovački umjetnici sa likovnim i scenskim djelima na temu migracije.  Jedan od glavnih ciljeva ovog evropskog projekta je da u svoje središte stavi zabrinutost i razmišljanje o udjelu u činu stvaranja unutar javnih prostora.  Ciljevi i djelovanje Zvrka omogućit će promociju kulturne razmjene umjetnika van i unutar Bosne i Hercegovine. Koordininiranje na radu ovog velikog i značajnog projekta zaista će pomoći da se u budućosti  doprinese kvlaitetu projekata i podizanju nivoa plesne scene i njegovih kvaliteta u Bosni i Hercegovini.

Vaše udruženje Tanzelarija je bilo organizator ovogodišnjeg, Prvog baletskog državnog takmičenja. Osim ovog vida promocije umetničke igre i pružanja šanse mladim igračima ne samo da prikažu stečeno znanje, već, što je mnogo značajnije odmere lični talenat, koje je još projekte Tanzelarija pokrenula i ostvarila? 

N.H: Tanzelarija – organizacija za promociju savremenog plesa, na inicijativu svojih članova (baletskih igrača i pedagoga) je s početkom 2016. godine, pokrenula projekat Balance.  Osnovna ideja ovog projekta je razvoj plesne umjetnosti na teritoriju cijele Bosne i Hercegovine kroz takmičenje iz klasičnog baleta, s ciljem suzbijanja maloljetničkog prestupništva prvenstveno na teritoriju Kantona Sarajeva, a potom i cijele BiH. Po prvi put na jednom mjestu su se okupili učenici iz svih baletskih škola i studija iz Bosne i Hercegovine, pod budnim okom internacionalnog žirija. Takmičenje je bilo otvorenog tipa, tako da su bili aktivirani učenici osnovnih i srednjih škola sa Kantona Sarajevo kao publika. Na taj način su upoznati sa plesnom umjetnosti i svim aktivnostima koje zahtjeva ova umjetnost. Promocijom plesne umjetnosti i obrazovanja, željeli smo djeci osnovnog i srednje školskog uzrasta ukazati na aktivnosti koje će im otvoriti nove životne vidike. U ovom ovogodišnjem Balance 2017. organizovano je II državno i I regionalno baletsko takmičenje baletskih škola iz država regije. Koleginice i ja smo ponosne na pohvale koje smo dobile od učesnika, jer smo se zaista trudile  da razliku podignemo na mnogo veći nivo, i naravno uspjele smo. Velika organizacija, mnogo učesnika, a sve za bolje sutra u svijetu bosansko hercegovačke baletske umjetnosti…

Ovogodišnji koproducent Balkan Dance Projecta vol. 3 uz Festival Velenje iz Slovenije, koji je inicijator i pokretač saradnje mladih umetnika s teritorije Balkana, je i Tanzelarija. Šta Vas je potstaklo na tu saradnju?

N.H: Balkan Dance Project Vol. 3 je plesna produkcija, nastala ovaj put u saradnji sa Festivalom Velenje (koji je producent) s međunarodnim partnerima Tanzelarija i JU Centar za kulturu Kantona Sarajevo – Bosanski kulturni centar, Udruženje profesionalnih baletskih plesača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije i Institut za umetničku igru iz Beograda. Predstavu pripremaju koreografi koji dolaze iz Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine. Na ovu saradnju podstakla nas je općenito ideja BDP – a, čija je ideja surađivanje i povezivanje mladih scenskih umetnika iz regiona, te promocija i razvoj modernog i savremenog baleta i direktno učestvovanje BiH, kako kroz produkciju, sa koreografom Ivanom Hadžihasanović , tako i mladim bosansko hercegovačkim igračima.

Kako ocenjujete misiju Balkan Dance Projekta i kako je njegov credo prihvaćen u svetu igre u Sarajevu?

N.H: Misija Balkan Dance Projekta je zahvaljujući onim što ga čini, idealno zamišljen poduhvat odnosno platforma, u kojoj se pruža prilika mladim ljudima, koreografima, igračima da se afirmišu na polju plesne umjetosti. Učešće u stvaranju BDP Vol.3 u Sarajevu smatram dobitkom i presretna sam što sam upoznala nove divne ljude, prijatelje; što smo dva mjeseca disali kao jedna duša, a to je najveće blago… Moje lično mišljenje je da sa ovakvim idejama, strasti i ljubavi prema onome što radimo BDP će biti i sve obimniji i kvalitetniji projekat.

Iz Vašeg radnog opusa izdvajamo sledeće: …1996. godine preraspoređuje se u Ministarstvo kulture i sporta Kantona Sarajevo. Tu kao profesionalac, viši referent-tehnički sekretar provodite preko 20 godina. Široko polje delatnosti, šta bi ste izdvojili kao prioritet?

N.H: Aktivan odnos prema kulturi i sportu doprinosi savjesnom oblikovanju života svakog pojedinca kao i njegovoj socijalnoj integraciji u društvenu sredinu. Sloboda umjetnosti, podrška kreativnosti, poticanje fizičke aktivnosti, intuiciji i mašti su bitni faktori koji utiču na oblikovanje naše budućnosti kao i kvaliteta života svih građana. U prvom planu nastojanja Ministarstva kulture i sporta i njegovog djelovanja stoje potencijali kulture i sporta kao resursa koji doprinose razvoju drugih segmenata društva. Raznolik i širom svijeta prepoznat kulturno-sportski život Kantona Sarajevo, dodjeljuje nam epitet vitalnog kulturnog i sportskog centra. Pored etabliranih gradskih muzeja, galerija, pozorišta i kina, sportskih dvorana i terena, manifestacija i festivala, naš grad i Kanton su također prepoznatljivi po mnogim slobodnim umjetnicima, književnicima, glumcima, i sportistima. Kultura i sport su inovativne i produktivne snage od kojih u mnogome zavisi dalji razvoj Kantona, no isto tako očuvanje kulturnog naslijeđa i vrijednosti predstavljaju osnov na kojem se gradi i čuva imidž Kantona kao jednog od najvećih kulturnih i sportskih centra regije Jugoistočne Evrope.

Radi cjelokupnog razvoja i unaprijeđenja kulture i sporta u Kantonu, Ministarstvo podržava jednakost prava na razovoj kulturnih i sportskih aktivnosti, slobodu umjetnosti i podršku kulturnom i sportskom životu Kantona i na kraju. naša podrška ne izostaje pri obrazovanja mlađih generacija s ciljem učešća u kulturi i sportu.

Istovremeno, s redovnim obavezama na poslu završavate fakultet. Kako ste uspeli sve to da ostvarite, imate li vremena, samo za sebe?

N.H: Vremena  da se posvetim samo sebi  imam jako malo. Dok završim poslovne obaveze tokom dana, ispunim svoju dužnost kao majka, uspijem da se opustim uz neku zanimljivu knjigu i družim se sa meni dragim ljudima. Trenutno radim na afirmaciji baletske umjetnosti u Općini Vogošća. Balet u Vogošći, nije postojao 30 godina. Zahvaljujući ljudima u Upravi KSC Vogošća, ostvaruje se ideja pokretanja kursa baleta pri ovoj ustanovi, gdje afirmišemo djevojčice od 4 do 14 godina. Zaista sam ponosna na njihovu ljubav i ubjeđena sam da će jednog dana biti i uspješni baletskih igrači.  Ako to bude i samo jedna od njih, smatrajući to velikim uspjehom.

Zavidan kurikulum vite; zavidna energija i sposobnost organizovanja sebe i svog vremena. Kako?

N.H: Dobra organizacija je pola obavljenog posla.To je moj moto koji me vodi kroz život. I zasad uspijevam u tome. Najvažnije je da sve što radim volim i to mi je životna satisfakcija.

Vaš rad je cenjen i priznat: jedini maturant svoje generagije; najbolji student…dobitnik Srebrne i Zlatne značke Univerziteta u Sarajevu…Stepartu ostaje samo da Vam čestita, poželi dalje uspehe i sreću, da Vam zahvali na saradnji i postavi još jedno pitanje:

Ko ste Vi:

N.H: Nataša Hajdarević, majka jedne Ene;

– planovi: Mnogi.

– želje: Brojne.

– tajne? Skrivene.

foto © Zoran Lešić

Na sceni Bosanskog kulturnog centra u Sarajevu 14. oktobra, u okviru Međunarodnog projekta Balkan Dance project Vol. 3  premijerno je izvedena savremena plesna predstava Sablazan u dolini Sv. Florijana u koreografiji prof. Aleksandra Ilića i režiji doc. Aleksandra Nikolića.

Burleska slovenačkog pisca Ivana Cankara koji je, uz pesnika France Prešerna, ikona slovenačke, ne samo, književnosti, koju su koreograf i reditelj oblikovali kroz savremeni plesni izraz, po oštrini zapažanja, izražavanja, otkrivanja, licemerja, gramzivosti pojedinaca tadašnjeg slovenačkog društva može stati rame uz rame uz srpskog komediografa Branisalava Nušića. Rođeni su skoro istovremeno i na sličan način izvrgavali su ruglu postojan malograđanski mentalitet kome je životni moto bio ne talasaj.

Šta se dešava kada u rajsku dolinu učmalu, od samozadovoljstva, prekrivenom izmaglicom prašine, odvojenu paukovom mrežom od traganja za smislom života bane Sablazan.

Sablazan sva od sjajnih boja života, strasti, ljubavi, izazova… kao tektonska kataklizma izbacuje na površinu svo samoljublje, laž, dvojni moral, pohlepu tako brižljivo sakrivane pod plaštom nedužnosti i poštenja. U svojoj nevelikoj, ali ne i zlobnoj, satiri Sablazan u dolini Svetog Florijana Ivan Cankar izvrgava ruglu svu bedu društvenog licemerja suprostavljajući se malograđanskim odličnicima, raskrinkavajući svu bedu njihovog dvojnog morala preko dvoje vagabunda Petra i Jacintu, koji svojom iskrenom željom za punim životom kao uragan protutnjaju povrh njih, za trenutak uzvitlavši prašinu i sablaznivši ih lekcijom koju nisu shvatili.

Pred tvorcima plesnog komada stoji ne mala obaveza i zadatak da zadatu temu s reči prevede na svima razumljiv jezik igre koji će obznaniti tajnu poruku skrivenu među napisanim redovima: Probudite se! Stresite prašinu sa sebe! Pogledajte se u oči… Život je lep, pun izazova i radosti… ŽIVITE!

Ovogodišnja produkcija Balkan Dance project nastala je u saradnji Tanzelarijae – Udruženja za promociju savremenog plesa iz Bosne i Hercegovine, slovenačkog pozorišta Festival Velenje i srpskog Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije uz saradnju Instituta za umetničku igru.

Balkan Dance project je nastao 2013. godine po ideji Igora Kirova, koreografa iz Makedonije i Mojce Majcen, baletske umetnice iz Slovenije, kojima se priključio Aleksandar Ilić, prvi solista i koreograf Narodnog pozorišta u Beogradu, s idejom saradnje i povezivanja mladih igrača radi unapređivanja umetnika iz regiona i promocije umetničke igre.

Predstavu izvode igrači iz pet zemalja: Bosne i Hercegovine, Slovenije, Srbije, Hrvatske i Makedonije: Mojca Majcen, Ema Janković (Hrvatska), Zulejha Kečo (BIH), Branko Mitrović (BIH), Luka Živković (Srbija) i Jakša Filipovac (Srbija).

Adaptacija muzike Lana Toković (Srbija), kostim i scenografija Neira Sinanbašić i Melisa Musić (BIH).

Povodom slovenačke premijere koja je izvedena 19. oktobra na sceni Doma kulture – Festivala Velenje prilog Televizije Slovenije možete pogledate OVDE.

Nakon završetka predstave otvorena je izložba fotografija Après autora Doc. Nemanje Maraša.

Projekat je podržan od strane Sekretarijata za kulturu grada Beograda.

Više fotografija pogledajte OVDE i OVDE.

Ivana Milovanović

Predsednik Beogradske sekcije Međunarodnog saveta za igru  CID – UNESKO

osnivač i glavni urednik časopisa za umetničku igru Orchestra

–          Prisustvovala i uzela učešće u javnoj raspravi povodom Predloga Strategije razvoja kulture u ime 3 organizacije koje su u Srbiji legitimni predstavnici Međunarodnog saveta za igru CID – UNESKO – Beogradske, Novosadske i Niške sekcije CID- UNESKO

–          Sama pojava Strategije podržana je i pohvaljena  od strane Sekcija kao izraz dobre profesionalne volje Ministarstva kulture i informisanja Srbije, kao primer za saradnju I dijalog sa poslenicima u kulturi

–          Strategija je shvaćena kao kapitalno opredeljenje države za unapređenje celokupnog kulturnog prostora u Srbiji, a zatim i imperativno umetničke igre (narodna igra, balet, savremena igra, ali i muzičko pozorište / mjuzikl, circus, ulični teatar, hip hop, brejk dens …)kao prepoznate i definisane kulturne delatosti u Zakonu o kulturi od 19. 03. 2016.

–          Jasna načela strateškog razvoja kulture, 3 lako razumljiva vrlo usložnjena prioriteta Strategije, koji se oslanjaju na zasnovanost kulturne politike u ramu istorijskog i državnog kontinuiteta

–          Problemi i polazne osnove unapređenja umetničke igre u okviru svih njenih pojava i na svim nivoima u oblasti obrazovanja, domaćeg stvaralaštva, repertoarske politike i pružanja snažnije i dugoročne podrške nezavisnoj plesnoj sceni, program planske , kontrolisane i rukovođene decentralizacije, ali i niz drugih realnih okolnosti koji narušavaju istorijski kontinuitet pre svega unapređenja baletske umetnosti, a zatim i ostalih stilova igre, navode se u Strategiji na stranici 100 kao polazne osnove, tj. konstatacija današnjeg lošeg stanja

–

–          U okviru razumljivo ograničenog vremena za izlaganje, teme koje je istakla Ivana Milovanović bile su:

1. Temeljne reforme baletskih direkcija u Narodnom pozorištu u Beogradu i SNP u Novom Sadu

(predloženo je da se rukovođenje nacionalnim baletskim trupama poveri dvema ličnostima – umetničkom i izvršnom direktoru, čemu postojeće negativne okolnosti idu u prilog)

2. Hitno i trajno rešavanje problema tzv. beneficiranog radnog staža baletskih igrača iz čega proizilazi neophodnost uvođenja novog programa tranzicije baletskih igrača (na razmatranje Ministarstvu kulture je podnet dokument Blue Print , SAD, Njujork)
3. Repertoarska politika u Baletima Narodnog pozorišta u Beogradu i SNP-u u Novom Sadu
4. Pružanje trajne , prioritetne i programskepodrške domaćem koreografskom i izvođačkom stvaralaštvu (u okviru nacionalnih institucija i van njih), podržavanje međunarodne saradnje, ali ne prioritetno kao što je danas i što dovodi do zanemarivanja domaćih kreatora i izvođača umetničke igre (loša praksa na državnom nivou)
5. Osnivanje Centra za igru u nekoj od postojećih ustanova kulture koje za to već imaju (na neophodnom nivou) prostorne i tehničke uslove
6. Prepoznavanje značaja postojanja I uticajnih oblasti  nezavisne plesne scene
7. Decentralizacija svih pojavnih oblika i projekata u oblasti umetničke igre na svim nivoima (Narodno pozorište, SNP, narodna igra, civilno društvo u oblasti umetničke igre…)
8. Zahtevano je da se hitno pronađe trajan model saradnje Ministarstva kulture i Ministarstva prosvete, jer kultura , bez unapređenja svih nivoa obrazovanja u oblasti umetničke igre (vrlo složeno i ozbiljno pitanje), neće moći da se sprovede kako je nameravano u Strategiji
9. Zahtevano je osnivanje Fakulteta za umetničku igru kao petog fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu (smatra se da postojanje samo jedne visokoobrazovane institucije u oblasti umetničke igre, koja je rezultat dobre privatne inicijative u kulturi, nije dovoljno dobra pojava, niti je u skladu sa jednim o načela evrointegracija Srbije – suzbijanje monopola nad procesima svih nivoa umetničkog  obrazovanja i dostupnost obrazovnih sadržaja većem broju građana)
10. Razvijanje javno-privatnog partnerstva u okviru umetničke igre kao prepoznate kulturne delatnosti
11. Mapiranje svih aktera scene umetničke igre u Srbiji radi sveobuhvatnog dijaloga sa ciljem unapređenja postojećeg stanja
12. Neravnomeran razvoj (i prisustvo) umetničke igre na teritoriji cele Srbije
13. Nepostojanje participativnosti kao principa kreiranja novih projekata i sadržaja
14. Unapređenje postojećeg domaćeg i međunarodnog legislativnog okvira (konvencije, zaključci, zakoni, pravilnici, uredbe i sl.)

REZIME:

Zatraženo je hitno formiranje Radne grupe za umetničku igru pri Ministarstvu kulture Srbije na osnovu Službene beleške koja je načinjena između predstavnika Ministarstva kulture i predstavnika Sekcija CID-UNESKO 28. 11. 2016. a početkom decembra 2016. dostavljena kabinetu ministra kulture.

Radna grupa za umetničku igru bila bi trostepeno pozicionirana, a činili bi je predstavnici javne vlasti, ustanova kulture, škola / fakulteta / Univerziteta umetnosti, organizacija civilnog društva / udruženja građana, kao i eminentni pojedinci u oblasti umetničke igre.

CILJ:

izrada predloga Zakona o umetničkoj igri (na šta obavezuje i usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi u martu 2016.). Zakon o umetničkoj igri bio bi krovni, temeljan dokument na najvišem državnom legislativnom nivou, na osnovu koga bi se unapredili svi današnji pravilnici, uredbe, brojna akta, normativi, kriterijumi…sve ono što je još uvek na snazi u oblasti umetničke igre, a zastarelo je kao takvo i ima veoma retrogradan i loš uticaj na razvoj i unepređenje svih pojavnih oblika umetničke igre, u svakom smislu i na svim nivoima vlasti, kreativnosti, izvođaštva, obrazovanja i sl.

Specijalno za СТЕПART oktobar 2017.

Јуна месеца 1841. године париска Опера доживела је национални тријумф извођењем балета Жизела или Виле на музику Адолфа Адама и кореографију Жана Коралија. После 176 година новосадско Српско народно позориште премијерном обновом истог балета, под називом Жизела, 23. септембра отвара своју 157. позоришну сезону.
Дуг живот и популарност код публике овог белог балета, говори нам да је то дело највише балетске вредности које ставља на пробу врхунске техничке и креативне моћи ансамбла једног балета. Жизела је испит зрелости њених протагониста а игра ансамбла у II чину је највиши домет који један Corps de Ballet може да постигне. Хајнеовска прича о девојкама у белим хаљинама које умиру пре венчања, њихова вилинска, лебдива, неовоземаљска тела која „играју по петељкама цвијећа не помичући их“ у романтичном играчком стилу остају за вечност.

Кореографију Милице Јовановић, у редакцији Леонида Лавровског по Жилу Пероу, преносили су репетитори балета, тумачећи дело својственим уметничким виђењем. Осетан је био недостатак оригиналних кореографских пасажа, ставова и поза као и стилске обојености игре, што су и примарни недостаци обнове чувеног балета. Представа је текла уједначеним темпом коректног извођења у којем су протагонисти дали највећи допринос у разумевању класично играчких, стилских и глумачких задатака.

Ана Ђурић је свом лику Жизеле даривала све што је до сада стекла на балетској сцени. Сво њено уметничко биће стапало се са ликом велике играчке јунакиње. Мало је говорити о Аниној сигурној техници, о лебдивим вилинским скоковима, уверљивом лудилу или о присутној истинској љубави према Алберту од почетка до краја представе. Реално је рећи како нам се чинило да је испред нас сама Жизела и да чудесном игром промиче у магли омекшаној месечином немачких шума. Верујемо да ће ова улога остати Анин форте у њеној уметничкој каријери.

Андреј Колчерију је био уздржан у љубавној игри на самом почетку представе, али је зато у II чину интерпретативно и технички био веран Албертовом лику. Већ стечена играчка зрелост дала је посебност његовој игри, партнерству и драмским моментима.

Соња Батић у улози Мирте, владала је сценом гордошћу истинске краљице. Хладна и неумољива, непокретног лица кретала се сценом изузетним suivi-јеом.

Самјуел Бишоп је сигурном техником и ваљаним глумачким настојањима остварио успешан лик шумара Хилариона.

Ансамбл Балета је играо дисциплиновано и коректно. Но, сигурно је да је девојкама у лепршавим белим хаљинама требало још проба. Недостајала су, нарочито, улагања у хомогеност вилинске игре и настојања да делују јединствено, да својом хармонијом буду поистовећени са индивидуалношћу носиоца главних улога.

Одлуком да балет Жизела отвори нову сезону СНП-а, указано је повереље балетском ансамблу и свим осталим учесницима (диригент и Оркестар, сценограф и костимограф), у припремама за прво подизање завесе. Била је одговорност и храброст да се у кратком временском року представи ремек-дело светске балетске литеартуре. Ипак, забележене су нове извођачке вредности. А за игру, која није достигла истински „жизелински“ артизам, остаје време у којем је могуће ново сазнање и нова игра.

Ксенија Дињашки, балетски критичар

фото: М. Ползовић

Kapriciozna, pouzdana, profesionalna, realna, nesalomljiva, neverna, strastvena, drska, nežna, humana, romantična… Odeta, Odilija; Ana Karenjina, Violeta, Julija, Marija, Ledi Magbet…privržena vestalka Orchestre nosila je ime slatko-gorkog, grimizno crvenog ploda najopevanijeg drveta među našim voćnjacima:…višnjičica rod rodila, od roda se salomila…Prima balerina, pedagog, repetitor, dugogodišnji asistent maga naše baletske scene Dimitrija Parlića, inicijator osnivanja Međunarodnog festivala koreografske mijiature i nagrade za najuspešnije baletske stvaraoce, svoju prebogatu umetničku karijeru okončala je kao direktor baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, (bila je i direktor baleta HNK u Splitu), za čije vreme su nastali brojni značajni baleti, i pružena šansa mnogim mladim igračima da se razuvijaju igranjem značajnih rola. Jesenje nebo je tamno, baršunastto, zvezde su tada najveće i često padajući ostavljaju blještav trag iza sebe…među njima je i jedna od najsjajnijih zvezda beogradskog baleta, Višnja Đorđević.

DA LI ZNATE…?

U projektu Balkan Dance project Vol. 3 koreografu i reditelju iz Srbije Aleksandru Iliću i Aleksandra Nikoliću pripalo je da u predstavi Triple Bill pokretom prikaže burlesku “Sablazan u dolini Svetog Florijana” Ivana Cankara, ikonu slovenačke književnosti. Po oštrini zapažanja, izraza, demaskiranja licemerja i gramzivosti pojedinaca slovenačkog društva kraja XIX i početka XX veka stoji rame uz rame uz najvećeg srpkog komediografa Branisalava Nušića, te na sličan način izvrgavaju ruglu vitalnost i neuništivost malograđanskog mentaliteta kome je moto benigna i lažno skromna krilatica “U se i u svoje kljuse” iza koje se krije kukavičluk, društvena sebičnost i neodgovornost, dvoličnost, sitni interesi, a na kraju i zle namere, agresija i mržnja.

Šta će se dogoditi kada u “rajsku” dolinu, učmalu od samozadovoljstva, prekrivenu izmaglicom prašine, odvojenu paukovom mrežom od ostatka sveta iznenada bane Sablazan i porementi zloslutnu harmoniju Doline Svetog Florijana?

Sablazan, sva satkana od sjajnih boja života, strasti, ljubavi, izazova,  kao tektonska katklizma izbacuje na površinu svo samoljublje, laž, dvojni moral, pohlepu tako brižljivo sakrivane pod plaštom nedužnosti i poštenja. U svojoj nezlobivoj farsi- burlesci Sablazan u dolini Svetog Florijana Ivan Cankar izvrgava ruglu svu opasnost društvenog licemerja suprostavljajući malograđanskim odličnicima dvoje mladih vagabunda, avanturista i kriminalaca- Petra i Jacintu, koji svojom iskrenom željom za ispunjenim životom kao uragan protutnje kroz Dolinu i živote njenih stanovnika, za trenutak uzvitlavši prašinu, sablaznivši sve i na kraju ih izigavši.

Ipak, kada uragan Petar i Jacinta prođe, maske padnu i stasnovnici Doline se ogoljeni pogledaju u oči, rezultat njihovog iskustva nije promena već uzvik: “Hvala Bogu, sve će opet biti po starom.”

Pred tvorcima plesne piese stoji ne mala obaveza i zadatak da zadatu temu s reči prevedu na univerzalni jezik igre koji će obznaniti tajnu poruku skrivenu među Cankarovim redovima: “Probudite se! Stresite prašinu sa sebe! Imajte hrabrosti da se pogledajte se u oči, imajte hrabrosti da se suočite sa svojim istinskim željama i potrebama… i ŽIVITE!

U predstavi učestvuju: Mojca Majcen, Ema Janković, Zulejha Kečo, Branko Mitrović, Luka Živković i Jakša Filipovac; kostim Melisa Musića i Neira Sinabšić; muzička obrada Studio Lana Toković.

Produkcija Tanzelarija – Udruženje za promociju savremenog plesa iz Bosne i Hercegovine u saradnji sa slovenačkim pozorištem Festival Velenje i srpskim Udruženjem profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije.

Jakša Filipovac, učenik III razreda Srednje baletske škole Lujo Davičo (odsek za savremenu igru), u klasi nastavnika Ivane Ljujić Radivojević, jedini je ove godine iz Srbije dobio stipendiju Fondacije za mlade talente grada Beeograda za usavršavanje na prestižnom seminaru za umetničku igru ImPulzTanz u Beču. Iako još učenik uspešno je debitovao u značajnim projektima kao što su Aprilski susreti (Studentski kulturni centar i Institut za umetničku igru); Kamerno plesno delo Četiri pesme za Tađa (koreografija Aleksandar Ilić); kamerna opera Služavka gospodarica (Narodno pozorište, režija Aleksandar Nikolić, koreografija Aleksandar Ilić); na ovogodišnjem BELEFU (Dance Macabre, koreografija Tijane Malek) i u okviru Balkan Dance project Vol. 2, (Posle soneta koreografija Aleksandar Ilić i The Cube Untold koreografija Igor Kirov). Dobitnik je ovogodišnje Specijalne pohvale TERPSIHORA koju dodeljuje Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije kao jedan od pet nagrađenih izvođača Četiri pesme za Tađa).

Foto Doc. Nemanja Maraš

Bila je moćna, energična, uigrana, zračila je optimizmom, zajedništvom, životnom radošću pomešanoj s tugom, s blagom aromom nostalgije ta predstava Ko to tamo peva, 27. juna na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Gledalište je bilo kao i uvek prepuno. Kolege i gledaoci opraštali su se, posle više od 13 godina i 130 odigranih predstava, s čednim, naivnim čapkunom Miškom, koji je svojim trapavim šarmom bojio čitavo remek delo plesne predstave Staše Zurovca i Vojislava, Vokija Kostića, postavši zaštitni znak ovog teatra.

Sinonim tog lika, Aleksandar Ilić, odigrao je ovu, uvek na nov način neponovljivu ulogu još samo te većeri, predajući je nekim novim klincima.

Mladi igrači na kojima igra ostaje moraće dobro da se trude  kako bi, ne  samo dostigli, već i prestigli Aleksandrovu majstorsku interpretaciju, i sačuvali visoko Miškovo mesto u istoriji Baleta narodnog pozorišta, i s pravom zasluženo mesto ljubimca publike.

Bila je to još jedna bravurozno ostvarena uloga Aleksandra Ilića iza koga nisu zaostajali ni Tamara Ivanović, Milan Rus i ceo raspevan ansambl.

Photo Srđan Mihić.

Ovogodišnje, 63. Splitsko leto, završeno je 14. avgusta plesnom premijerom Derviš i Smrt.

Splićani i oni drugi koji su te letnje večeri, umesto na Rivu pod sjajem zvezdea te noći otišli u Splitsko hrvatsko narodno kazalište, uhvativši zlanu nit klupka koje im nije dobacila Arijadna već koreograf  poeme, Igor Kirov, sledeći njen zamršen trag, zaronili su u čudovišni lavirint duše Ahmeta Nurudina. Lavirint isto tako teško prohodan koliko i opasan, kao onaj mitskog čudovišta Minotaura..

Igor Kirov koreograf, igrač sjajnog talenta, superiornog vladanja igračkim zanatom, sasvim oformljenog umetničkog stava i bogatog iskustva, smelo se poduhvatio rizičnog poduhvata, razlaganja, analiziranja, poimanja ljudske duše, njenog raslojavanja i poniranja do dna: istine?

Zadatak skoro nerešiv i za mnoge iskusne psihologe, rešio je više suptilnom umetničkom intuicijom i raskošnim talentom nego nepobitnim činjenicama.

U tom traganju za ishodištem smelo je zašao iza svih uobičajenih spoljnih odrednica, ušavši u podsvest svog junaka suprotstavljajući njegov ego neuhvatljivoj duši u borbi za domašanje slobode.

Autor libreta, Saša Dimoski u mnogom je, uvodeći u tekst dela Meše Selimoviča

otelotvoren pojam duše, olakšao posao koreografa, čime je, ne samo razjasnio metafizičku borbu duha i tela već i da u potpunosti ispolji svoj autohton talenat, potvrđujući i ovim delom svoj umetnički credo: igra nije samo egzebicija tela već je traganje za istinom.

Epsko delo Meše Selimoivića autorski tim je pročitao do detalja prevodeći ga na svima znan, univerzalnan jezik igre, podarivši mu novu mladost.

Igor Kirov koji nedvojbeno zauzima zasluženo visoko mesto među umetnicima plesa, ovim delom potvrdio je svoj credo: igra nije samo egzibicija tela već je traganje za istinom: život i smrt su sijamski blizanci; neizbežna su tema zemaljskog bića na koju je uzalud tražiti odgovor.

Ideja i koreografija Igor Kirov; libreto Saša Dimoski; muzika Goran Bojčevski; scenograf  Slaven Raos; kostimograf Aleksandar Noshpal; asistent koreografa Mojca Majcen.

Ahmet Nurudin, prvak baleta Zagrebačkog HNK, Tomislav Petranović; Duša Ekaterina Kuznjecova; solisti: Irina Čaban Bilandžić, Ivan Boiko, Askhatbek Yusupzhanov, i celokupan baletski ansambl.