DA LI ZNATE…?

U projektu Balkan Dance project Vol. 3 koreografu i reditelju iz Srbije Aleksandru Iliću i Aleksandra Nikoliću pripalo je da u predstavi Triple Bill pokretom prikaže burlesku “Sablazan u dolini Svetog Florijana” Ivana Cankara, ikonu slovenačke književnosti. Po oštrini zapažanja, izraza, demaskiranja licemerja i gramzivosti pojedinaca slovenačkog društva kraja XIX i početka XX veka stoji rame uz rame uz najvećeg srpkog komediografa Branisalava Nušića, te na sličan način izvrgavaju ruglu vitalnost i neuništivost malograđanskog mentaliteta kome je moto benigna i lažno skromna krilatica “U se i u svoje kljuse” iza koje se krije kukavičluk, društvena sebičnost i neodgovornost, dvoličnost, sitni interesi, a na kraju i zle namere, agresija i mržnja.

Šta će se dogoditi kada u “rajsku” dolinu, učmalu od samozadovoljstva, prekrivenu izmaglicom prašine, odvojenu paukovom mrežom od ostatka sveta iznenada bane Sablazan i porementi zloslutnu harmoniju Doline Svetog Florijana?

Sablazan, sva satkana od sjajnih boja života, strasti, ljubavi, izazova,  kao tektonska katklizma izbacuje na površinu svo samoljublje, laž, dvojni moral, pohlepu tako brižljivo sakrivane pod plaštom nedužnosti i poštenja. U svojoj nezlobivoj farsi- burlesci Sablazan u dolini Svetog Florijana Ivan Cankar izvrgava ruglu svu opasnost društvenog licemerja suprostavljajući malograđanskim odličnicima dvoje mladih vagabunda, avanturista i kriminalaca- Petra i Jacintu, koji svojom iskrenom željom za ispunjenim životom kao uragan protutnje kroz Dolinu i živote njenih stanovnika, za trenutak uzvitlavši prašinu, sablaznivši sve i na kraju ih izigavši.

Ipak, kada uragan Petar i Jacinta prođe, maske padnu i stasnovnici Doline se ogoljeni pogledaju u oči, rezultat njihovog iskustva nije promena već uzvik: “Hvala Bogu, sve će opet biti po starom.”

Pred tvorcima plesne piese stoji ne mala obaveza i zadatak da zadatu temu s reči prevedu na univerzalni jezik igre koji će obznaniti tajnu poruku skrivenu među Cankarovim redovima: “Probudite se! Stresite prašinu sa sebe! Imajte hrabrosti da se pogledajte se u oči, imajte hrabrosti da se suočite sa svojim istinskim željama i potrebama… i ŽIVITE!

U predstavi učestvuju: Mojca Majcen, Ema Janković, Zulejha Kečo, Branko Mitrović, Luka Živković i Jakša Filipovac; kostim Melisa Musića i Neira Sinabšić; muzička obrada Studio Lana Toković.

Produkcija Tanzelarija – Udruženje za promociju savremenog plesa iz Bosne i Hercegovine u saradnji sa slovenačkim pozorištem Festival Velenje i srpskim Udruženjem profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije.

Jakša Filipovac, učenik III razreda Srednje baletske škole Lujo Davičo (odsek za savremenu igru), u klasi nastavnika Ivane Ljujić Radivojević, jedini je ove godine iz Srbije dobio stipendiju Fondacije za mlade talente grada Beeograda za usavršavanje na prestižnom seminaru za umetničku igru ImPulzTanz u Beču. Iako još učenik uspešno je debitovao u značajnim projektima kao što su Aprilski susreti (Studentski kulturni centar i Institut za umetničku igru); Kamerno plesno delo Četiri pesme za Tađa (koreografija Aleksandar Ilić); kamerna opera Služavka gospodarica (Narodno pozorište, režija Aleksandar Nikolić, koreografija Aleksandar Ilić); na ovogodišnjem BELEFU (Dance Macabre, koreografija Tijane Malek) i u okviru Balkan Dance project Vol. 2, (Posle soneta koreografija Aleksandar Ilić i The Cube Untold koreografija Igor Kirov). Dobitnik je ovogodišnje Specijalne pohvale TERPSIHORA koju dodeljuje Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije kao jedan od pet nagrađenih izvođača Četiri pesme za Tađa).

Foto Doc. Nemanja Maraš

Bila je moćna, energična, uigrana, zračila je optimizmom, zajedništvom, životnom radošću pomešanoj s tugom, s blagom aromom nostalgije ta predstava Ko to tamo peva, 27. juna na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Gledalište je bilo kao i uvek prepuno. Kolege i gledaoci opraštali su se, posle više od 13 godina i 130 odigranih predstava, s čednim, naivnim čapkunom Miškom, koji je svojim trapavim šarmom bojio čitavo remek delo plesne predstave Staše Zurovca i Vojislava, Vokija Kostića, postavši zaštitni znak ovog teatra.

Sinonim tog lika, Aleksandar Ilić, odigrao je ovu, uvek na nov način neponovljivu ulogu još samo te većeri, predajući je nekim novim klincima.

Mladi igrači na kojima igra ostaje moraće dobro da se trude  kako bi, ne  samo dostigli, već i prestigli Aleksandrovu majstorsku interpretaciju, i sačuvali visoko Miškovo mesto u istoriji Baleta narodnog pozorišta, i s pravom zasluženo mesto ljubimca publike.

Bila je to još jedna bravurozno ostvarena uloga Aleksandra Ilića iza koga nisu zaostajali ni Tamara Ivanović, Milan Rus i ceo raspevan ansambl.

Photo Srđan Mihić.

Ovogodišnje, 63. Splitsko leto, završeno je 14. avgusta plesnom premijerom Derviš i Smrt.

Splićani i oni drugi koji su te letnje večeri, umesto na Rivu pod sjajem zvezdea te noći otišli u Splitsko hrvatsko narodno kazalište, uhvativši zlanu nit klupka koje im nije dobacila Arijadna već koreograf  poeme, Igor Kirov, sledeći njen zamršen trag, zaronili su u čudovišni lavirint duše Ahmeta Nurudina. Lavirint isto tako teško prohodan koliko i opasan, kao onaj mitskog čudovišta Minotaura..

Igor Kirov koreograf, igrač sjajnog talenta, superiornog vladanja igračkim zanatom, sasvim oformljenog umetničkog stava i bogatog iskustva, smelo se poduhvatio rizičnog poduhvata, razlaganja, analiziranja, poimanja ljudske duše, njenog raslojavanja i poniranja do dna: istine?

Zadatak skoro nerešiv i za mnoge iskusne psihologe, rešio je više suptilnom umetničkom intuicijom i raskošnim talentom nego nepobitnim činjenicama.

U tom traganju za ishodištem smelo je zašao iza svih uobičajenih spoljnih odrednica, ušavši u podsvest svog junaka suprotstavljajući njegov ego neuhvatljivoj duši u borbi za domašanje slobode.

Autor libreta, Saša Dimoski u mnogom je, uvodeći u tekst dela Meše Selimoviča

otelotvoren pojam duše, olakšao posao koreografa, čime je, ne samo razjasnio metafizičku borbu duha i tela već i da u potpunosti ispolji svoj autohton talenat, potvrđujući i ovim delom svoj umetnički credo: igra nije samo egzebicija tela već je traganje za istinom.

Epsko delo Meše Selimoivića autorski tim je pročitao do detalja prevodeći ga na svima znan, univerzalnan jezik igre, podarivši mu novu mladost.

Igor Kirov koji nedvojbeno zauzima zasluženo visoko mesto među umetnicima plesa, ovim delom potvrdio je svoj credo: igra nije samo egzibicija tela već je traganje za istinom: život i smrt su sijamski blizanci; neizbežna su tema zemaljskog bića na koju je uzalud tražiti odgovor.

Ideja i koreografija Igor Kirov; libreto Saša Dimoski; muzika Goran Bojčevski; scenograf  Slaven Raos; kostimograf Aleksandar Noshpal; asistent koreografa Mojca Majcen.

Ahmet Nurudin, prvak baleta Zagrebačkog HNK, Tomislav Petranović; Duša Ekaterina Kuznjecova; solisti: Irina Čaban Bilandžić, Ivan Boiko, Askhatbek Yusupzhanov, i celokupan baletski ansambl.

Zagrebčani su nedavno dobili još jednu novu baletsku  predstavu zadivljujuće koreografije Lea Mujića čiju Anu Karenjinu mnogi pamte.

Ovog puta to su Gospoda Glembajevi, koji iako počivaju na neprikosnovenom kjiževnom predlošku Miroslava Krleže, nisu autentična drama.

Dvočasnovna predstava u izvođenju sjajnih igrača ostavila je, bukvano, celo prepuno gledalište bez daha. Iz kolopletia strasti, dvoličnosti, kriminala i lažnog sjaja, bega od stvarnosti…gledaoci su se prenuli tek od zvuka sopstvenog, frenetičnog, gromskog aplauza.

Igrači su, jednostavno rečeno bili maestralni: Natalija Horsnell moćno je oblikovala zavodljivu obesnu, strastvenu, sebičnu barunicu Castelli koja iza sedam velova krije svoju tajnu sirotice iz Studenhotela (ko se seća Bele Krleže za koju je ta uloga pisana mora se složiti s tim, da joj je njena baletska bliznakinja ravna). Po virtuoznom vladanju likom slede joj ravnopravno Takuya Sumitomo kao Leone Glembaj i Guilherme Gameiro Alves kao Nacij Glembaj.

Ne smeju se zaobići ni Iva Vitić Gameiro, Catarina Meneses i Rieka Suzuki i ceo ansambl koji je svoj deo zadatka ostvario besprekorno.

Onima koji dobro poznaju rukopis Lea Mujića nije promaklo da se on pri rešavanju nekih scena vratio apstraktnom izrazu, uključujući i moderan plesni pokret.

Predstava se igra u jednom dahu iako ima pauzi posle I čina. Priča se jednostavno prati, teče brzo i pored toga što se istovremeno na sceni dešava nekoliko radnji.

Leo Mujić stvorio je delo koje će se pamtiti i koje je publika na prvi pogled zavolela nagoveštavajući još jedan hit u baletskom repertoaru Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba.

EPILOG: Da li bi barunica Castelli Glembaj privatila poziv na ples Lea Mujića u trapericama, ili bi zapretena glamurom sirotica iz Studenhotela to smatrala prirodnim?

(Leo Mujić je izašao pred publiku poklonivši se gledalištu i izvođačima u trepericama i nečem nalik na izgužvani gornji deo trenerke).

LEONARD JAKOVINA, umetnički direktor Baleta HNK iz Zagreba mlad je čovek a ostvario je zapaženu karijeru u Berlinu, tokom četrnaest godina igranja. Direktor Baleta Berlinske državne opere prepoznao je njegov talenat i neuobičajenu skromnost za mladog igrača, i ne samo da mu je poverio solističke partije već mu je pružio svesrdnu pomoć podstičući njegov profesionalni razvoj, i što je možda i važnije, u sazrevanju u celovitu ličnost.
Gospodin Leonard Jakovina ljubazno i spremno je prihvatio molbu Steparta da odgovori na trinaest (standardni broj u Stepartu) pitanja.
Poznato je da ste veoma mladi napustili rodni grad i otišli u svet per aspera ad astra. Osim mladosti, talenta i vere u sebe čime ste još bili naoružani za susret sa Sudbinom?
L.J: Otišao sam vrlo mlad sa 15 godina na daljnje usavršavanje. Sudbina je tako posložila moj budući put a ja sam je objeručke prihvatio. Iako tada mlad i nezreo, vjerovao sam u svoj talent a ljubav prema baletu i plesu bila je moja zvijezda vodilja.
Nezaobilazno je pitanje  gde ste rođeni, gde ste se školovali, da li ste imali uzore, i koji su?
L.J: Rođen sam u Zagrebu gdje sam završio Školu za klasični balet a nastavio studij na Visokoj akademiji za muziku i ples u Minhenu. Naravno, imao sam nekoliko uzora i plesača kojima sam se divio…kao i danas!
Baryshnikov, Bujones, Malakhov, Nurejev samo su neki od njih.
Da li je Vaš susret s baletom bio coup de foudre, ili svesno odabran životni put?
L.J: Prije bih rekao svijesno odabran životni put. Iako trnovit te pun prepreka i odricanja, ljubav prema plesu i umjetnosti je uvijek prevagnula i dala mi snagu i poticaj da nastavim dalje.
U 33. godini života, u punoj snazi i umetničkoj zrelosti, na vrhuncu karijere odlučili ste da napustite scenu, prihvatite odgovoran, veoma težak i često nezahvalan položaj umetničkog direktora Baleta HNK, šta je bio neposredan povod Vaše odluke?
L.J: Naravno da ta odluka nije bila laka. Međutim, gledam to kao neku logičnu i zdravu prekretnicu. Nakon Minhena i Berlina gdje sam i ostvario sebe kao umjetnika došlo je vrijeme nekih promjena i novih saznanja.
Ostvario sam svoj san i ne žalim ni za čim. Napravio sam lijepu i respektabilnu karijeru, radio sa predivnim koreografima i pedagozima. Gostovao diljem svijeta od Moskve ( Prix de Benois gale ) pa sve do Japana i njihovih prestižnih gala koncerata.
Radni vek igrača na žalost, veoma je kratak. Život na sceni počinje rano kada se još ni telo ni psiha nisu uzajamno razumeli. Neumoljiv dril kome je podvrgnuto još ne oformljeno telo obezbeđuje najtalentovanijim perfektno ovladavanja tehnićkim zahtevima zanata, ali ne prati istovremeno i emocionalno sazrevanje neretko mu ne poklanjajući dovoljno pažnje. To pitanje se ne sme prenebregnuti kada se razmišlja o dodeli uloge. Mislite li da je to jedan od prioritetnih zadataka za direktora ansambla  koji je, po pravilu sastavljen od veoma mladih ljudi?
L.J: Naravno! Baletna profesija je vrlo delikatna i specifična. Da bi postigli rezultate i stasali u umjetnika potrebno je čelična kontrola i neizmjerna profesionalnost. Zadatak svakog ravnatelja je da pomno osluškuje i prati rad pojedinca i na vrijeme prepoznaje trenutak kada dodjeliti konkretne uloge i na koji način. Mlade ljude treba konstantno motivirati i usmjeravati, biti podrška u izgradnji karijere.
Vraćamo se na Vašu odluku da s tridesetitri godine napustite scenu koja život znači i opredelite se za ulogu, doduše veoma značajnu iza scene? Iza Vas je skoro tri godine direktorovanja, da li ste zažalili za svetlošću pozornice i pljeska aplauza?

L.J: Svjetla pozornice su nekako uvijek uz mene. Međutim sada njih okrećem prema svojim plesačima. Ovo je njihovo vrijeme i želim da tako i ostane. Nikada ne treba zatvarati vrata iza sebe jer tko zna možda u budućnosti ponovno zamjenim ulogu i pojavim se na sceni.
Maksima da igra nije zanimanje nego način života, mogla bi se varirati ovako: umetnost nije luksuz, ona je nasušna potreba života. Šta mislite, Da ili Ne?
L.J: Potpuno se slažem. Umjetnost je oplemenjivanje duše i razuma! Bez nje nema budućnosti, nema kreativnosti i slobode izražavanja. Identitet svakog naroda gradi se kroz kulturu i sve njezine forme.
Nostalgija? Da li nekad njena senka prekrije naporan posao umetničkog direktora koga po definicije karakteriše administrativno gubljenje vremena, ili je onaj deo koji pripada prefiksu umetnički, dovoljna nagrada za to odricanje?
L.J: Biti ravnatelj naravno da sadrži uz umjetnički i administrativni dio. Uz to je i bitno imati menađersko znanje. Nagrada za sva odricanja su jedino rezultati i zadovoljan ansambl.
Prošle su skoro tri godine kako ste na čelu najpoznatijeg baletskog ansambla u Hrvatskoj koji beogradska publika pamti ne samo po uspelim predstavama već i po mnogim imenima…Sonja Kastl, Nevenka Biđin…Nenad Lotka, Milko Šparemblek…Maja Bezjak, Damir Novak, Vesna Butorac…Miljenko Vikić, Irena Pasarić, Staša Zurovac…kakav je bio redosled ostvarivanja Vaše vizije Baleta HNK?
L.J: Svi ti divni plesači i umjetnici koje ste nabrojali ostavili su veliki trag u povijesti zagrebačkog baleta. I za to smo im neizmjerno zahvalni.
Moj zadatak je naravno stvarati novu generaciju budućih zvijezda i to sam počeo od prvog dana. Vizija mi je bila jasna… sustavno graditi i brendirati image zagrebačkog baleta. Ostvarivati međunarodne suradnje i koprodukcije, dovoditi etablirane koreografe i time podizati kvalitetu ne samo repertoara već i ansambla.
Izrazito sam ponosan na svoje plesače jer su ostvarili ogroman iskorak i već u kratko vrijeme postigli zapažene rezultate. Samo jedan od primjera je i grandiozno gostovanje u Aleksandrinskom kazalištu u St. Petersburgu.
Neizostavno je pitanje s kakvim se sve problemima srećete, ili su problemi Baleta HNK istovetni ili slični, s Baletom u Narodnom pozorišu u Beogradu: radni vek, radni staž, usavršavanje, doškolovavanje, prekvalifikovanje…repertoar…?
L.J: Problemi su nam skoro pa identični. Cijeli naš region ima iste barijere, kao što su nedovoljan broj mladih plesača da bi se ostvarili još bolji rezultati, zakoni nisu usklađeni, naravno kao i beneficirani radni staž.
Šta je to Bavarska riznica?
L.J: Bavarska riznica je jedan oblik dodatne mirovine za plesače u Njemačkoj. Tokom svog umjetničkog rada plesač automatski uplačuje u taj fond i na kraju karijere, a najkasnije u 41 godini života ima mogućnost raspolaganja tim novcem. Mnogi to koriste za financiranje doškolovanja i prekvalifikacije.
Od kako ste na čelu Baleta HNK, ostvarili ste mnoga gostovanja. Posle, da tako kažemo, desetogodišnjeg moratorijuma, ponovo ste osvojili beogradsku publiku s dvema predstavama u okviru XIV Beogradskog festivala igre: Bolero Maše Kolar i Tamni pejzaži Marjane Krajač. Gostovali ste ove godine na Dubrovačkim Ljetnim igrama S Labudovim jezerom. Kada ćemo vas pozdraviti na sceni Narodnog pozorišta?
L.J: Jako sam zadovoljan postignutim rezultatima i svim dosadašnjim gostovanjima. Naravno i ubuduće planiram daljnje suradnje pa tako sam i uspostavio kontakt sa Narodnim pozorištem. Bilo bi lijepo ponovno doći u Beograd a i naravno ugostiti Vaš balet u Zagrebu.
KO ste Vi:
-planovi;
-želje;
-tajne?
L.J: Sluga umjetnosti i veliki zaljubljenik u balet i ples. Želja mi je podići Balet HNK u Zagrebu na respektabilan nivo i ponuditi našoj vjernoj publici kvalitetan i izazovan repertoar.

Foto credits Lukasz Wolejko Wolejszo; DON JUAN Ch. W. Gluck, kor. Giorgio Madia Foto Yan Revazov.

Plesni projekat Balkan Dance project Vol. 2 u koreografijima Aleksandra Ilića (Srbija) prvog soliste i koreografa Narodnog pozorišta u Beogradu u saradnji s Nataliom Iwaniec (Poljska) i koreografa Igora Kirova (Makedonija) biće izveden na sedmom Šibenskom plesnom festivalu (Hrvatska) 28. jula u Šibenskom narodnom kazalištu. Sedmi Šibenski plesni festival se održava od 24. do 29. jula na nekoliko lokacija u gradu: Trg Republike Hrvatske, Hrvatsko narodno kazalište i tvrđavama Barone i sv. Mihovil. U okviru pratećeg programa koji se održava u Gradskoj knjižnici Juraj Šižgorić, biće održano predavanje o savremenoj igri i položaju igrača i koreografa u zemljama regiona u Gradskoj knjižnici Juraj Šižgorić na kome će govoriti dr. sc. Vera Obradović Ljubinković (Srbija), Sanja Petrovska (Hrvatska) i Aleksandar Ilić (Srbija).

Balkan Dance Project je međunarodni plesni projekat u kome učestvuju uspešni mladi koreografi i igrači i stvaraoci iz Slovenije, Srbije, Makedonije, Hrvatske i BiH. Osnovali  su ga 2015. godine Igor Kirov i Mojca Majcen balerina iz Slovenije, kojima se pridružio Aleksandar Ilić.

Misija ovog projekta je da se kroz individualne priče istražuje zajedničko iskustvo Balkana.

Svako od njih kroz svoju ličnu estetiku tumači životno iskustvo stečeno.

Balkan Dance project čine dva dela Posle soneta po motivima Sonetnog venca slovenačkog pesnika France Prešerna u koreografiji Aleksandra Ilića uz saradnju Natalie Iwaniec, i Cube Untold u koreografiji i scenografija Igora Kirova.

U oba dela učestvuju isti igrači: Mojca Majcen (Slovenija), Ema Janković (Hrvatska), Branko Mitrović (Bosna i Hercegovina), Luka Živković i Jakša Filipovac (Srbija).

Vol 2. premijerno je izveden na Velikoj sceni Madlenianum opere i teatra (Srbija) 8. oktobra prošle godine.

Pokrenuti ciljem pod nazivom Balkan Dance Project učesnici su svako prema svom afinitetu, shvatanju i emocijama naslikali portret vremena sadašnjeg proizašlog iz vremena prošlog anticipirajući vreme buduće, kao zbir tri suštinska činioca opstanka na zemlji.

Pored zbližavanja, povezivanja, i kulturne razmene umetnika, cilj projekta je razvoj moderne, savremene igre, predstavljanje plesnih produkcija u manjim mestima i kroz obrazovanje osvajanje nove mlade publike. Koprodukcijski projekat Madlenianum opera i teatra i Festivala Velenje ima misiju zbližavnja naroda i narodnosti Balkana. Što politika razdvaja umetnost spaja.

Direktor i osnivač festival Zorana Mihelčić zahvalila se na podršci Gradu Šibeniku, TZ Šibenik, Tvrđavi kulture Šibenik i Hrvatskom narodnom kazalištu u Šibeniku.

Za potrebe nove produkcije Balkan Dance project, koji nastaje u saradnji sa Festivalom Velenje (Slovenija), Udruženjem profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga (Srbija) i Tanzelarijom (BIH), tražimo ženske i muške plesače, koji vladaju dobrom tehnikom klasičnog baleta, savremene igre i improvizacije, te dolaze iz Slovenije, Hrvatske, Srbije, Makeodnije, Crne Gore i posebno iz Bosne i Hercegovine. Za prijavu je potrebno dostaviti CV na adresu balkandanceproject@gmail.com do 20. maja 2017. Audicija za igrače će biti održana 27. maja u sali Osnovne muzičke i baletske škole Novo Sarajevo u 16.00 časova.

Više informacija se može dobiti na telefon +386 41 364 122 (Slovenija); +387 60 3446651 (BIH); facebook page: Balkan Dance project ili youtube page: Balkan Dance Project

Nova plesna produkcija Balkan dance project Vol. 3 u koreografiji Igora Kirova (Makedonija), Aleksandra Ilića (Srbija) i Ivane Hadžihasanović (BIH), premijerno će biti izvedena na sceni Bosanskog kulturnog centra Sarajevo 14. oktobra 2017, poslije čega će biti organizovana turneja u Sloveniji i Makedoniji.

Rad na projektu trajat će od 20. avgusta do 31. oktobra 2017. u Sarajevu (BIH).

Balkan Dance project je internacionalna plesna produkcija čiji je cilj povezivanje igrača i koreografa balkanskog prostora kako bi sjedinivši talente i iskustvo, svako na svoj lični način istraživao i na osnovu toga oblikovao svoje viđenje kulturno-umjetničke i plesne baštine Balkana. Cilj ovog projekta je ujedinjavanje i podsticanje nove generacije umjetnika na zajednički rad i saradnju kako bi doprinjeli očuvanju, i na osnovu slične tradicije uspostavili dijalog i nove odnose u sadejstvu tradicije, iskustva i novih tendencija.

POZIV NA MEĐUNARODNO BALETSKO TAKMIČENJE

„KONSTADINKA DINA NIKOLIĆ“

25 – 27. JUNA 2017.

KULTURNI CENTAR – PANČEVO

Pozivamo Vas da prijavite učešće učenika vaše škole na predstojećem Medjunarodnom baletskom takmičenju “Konstadinka Dina Nikolić”. Pokrovitelj takmičenja je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Pančevo.

Takmičenje je osnovano sa ciljem da okupi mlade baletske nade iz bivših republika i stvori most  saradnje između škola, pozorišnih kuća, baletskih trupa i baletskih akademija kako bi igrači imali izbor pronalsaka svog mesta u svetu igre, u regionu i šire.

Plan realizacije takmičenja, ukratko izgleda ovako:

24. jun – scenske probe takmičara za prvi krug

25. jun –  otvaranje takmičenja, prvi takmičarski dan

26. jun – drugi takmičarski dan

27. jun – Gala veče

Eminentni žiri baletskog takmičenja radiće u sastavu:

G-đa Ana Pavlović

G-đa Ašhen Ataljanc

G-đa Regina Križaj

G-đa Isidora Stanišić

G-din Aleksandar Ilić

Sve o takmičenju nalazi se na zvaničnoj web strani škole www.dimitrijeparlic.rs

kontakt meil I tel –  dimitrijeparlic@mts.rs;  (+)00381/13/351-649