Povod za razgovor s direktorom baleta Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada Tonijem Ranđelovićem mnogobrojni su. Ne samo zato što je svoju uspešnu karijeru kao solista baleta (nedavno proslavio jubilej na sceni upečatljivo izvodeći karakternu rolu Kitrinog oca u baletu Don Kihot), zamenio mnogo težim, manje slavnim, bez aplauza, ulogom direktora – dežurnog krivca za sve i svašta u sadašnjem tegobnom trenutku u kojoj se nalaze naša kultura i umetnost.
Sjaj scene zamenili ste nezahvalnim, komplikovanim poslom rukovođenja pozorištem, odnosno baletom. Da li ste slutili da titula direktora skriva nebrojene zamke koje treba izbeći i uspešno rešiti do ostavrenja cilja?
T.R: Uopšte nisam imao takve misli u glavi. Poenta je da sjaj scene mora i dalje da bude sjajan. U želji takvih namera takozvane prepreke ni ne primećujete nego ih samo preskačete ukoliko postoje i težite sjaju koji obasjava kolege umetnike koji sa velikom ljubavlju i uživanjem donose baletsko delo.
Komplikovanu suštinu posebnog harizmatičnog sveta baletske umetnosti skriva glamur svetla pozornice, divljenja, aplauza i lepote. Koliko truda, razumvenja, strpljenja i dobre volje iziskuje uspostavljanje odnosa koji počiva na uzajmanom poštovanju i uspešnoj saradnji sa svakom ponaosob kompleksnom ličnošću baletskog ansambla da bi se očuvala očaravajuća lakoća igre?
T.R: Dobar plan, puno razgovora, posmatranje procesa rada pa i svakog ponaosob, bodrenje, stvaranje dobre atmosfere, stimulisanje, biti sve vreme prisutan u najbližem okruženju stvaranja umetnika. Sve su to faktori koji utiču na ličnosti baletskog sveta, te tada ne može da ne bude uspeh propraćen glamurom, divljenjem, ovacijama…
Ispod zvezdane prašine scene skrivaju se konstantni problemi: neodgovarajući radni prostori, nedovoljno sredstva za opremu predstava i angažovanje uglednih inostranih gostiju. Na koji način uspevate da kroz Scile i Haridbe ostvarite cilj?
T.R: U koliko čovek sebi postavi određeni cilj, smatram da je u tom slučaju svaki problem neprihvatljiv. U koliko se postavite pozitivno sa željom da nešto uradite dobro i da ostane i posle vas, tu onda nema mesta za probleme. Sve na svetu je rešivo.
Ne mali, dugoveki, uzaludni napori prihvatljivog rešavanja radnog staža za igrače je gvozdena rešetka za podmlađivanje ansambla. Da li i kako rešavate taj teško rešiv problem?
T.R: Dobro ste kazali GVOZDENA REŠETKA. Svi ljudi iz sveta baleta se nalaze u gvozdenom kavezu po tom pitanju. Ne znam šta da kažem. Jedno je sigurno da te i takve stvari moraju da se podignu na viši nivo i da se to u državnom sistemu mora razjasniti i postaviti onako kako treba. Ako neko treba da se pita kako da se ti problemi prevaziđu, onda svakako ljudi iz baletske umetnosti to treba da budu. Mi najbolje poznajemo naše probleme i znamo koji je put do njihovog rešenja. Mora prvo da se razjasni u kom pravcu plovi ovaj brod i gde će stići. Ovakvom situacijom se gubi smisao i školovanja baletskih umetnika, a naročito profesionalnog rada. Poražavajuće je da jedna mala grupa ljudi iz sveta baleta ima takve probleme, a da naše veliko društvo ima tako značajna baletska pozorišna dostignuća. Na pitanje kako rešavam te probleme moj odgovor je konkretan. Dovijamo se raznim tehnikama dok ne potonemo!
U nekadašnjoj zajedničkoj velikoj zemlji u kojoj je bio ne mali broj pozorišta sa stalnim baletskim ansamblom novosadski Balet zauzimao je visoko mesto. To visoko mesto zauzima i sada u Srbiji i stoji uz rame beogradskom Baletu. Otkrijte tajnu uspeha?
T.R: Za nepune dve godine novosadski Balet puni velikih 70 godina postojanja. To je, složićete se sa mnom, ozbiljan jubilej. 31 godinu sam i ja deo toga. Veoma mi je drago da je Balet SNP tako visoko kotiran što mi daje još veću motivaciju za još boljim rezultatima. Velika dela su se desila za 70 godina i kada to sve izanalizirate shvatite da nikako nemate prava na loše rezultate. Dužnost mi je da, kao i dok sam igrao na sceni, imam jednu iskrenu posvećenost i veliko angažovanje jer samo takav pristup od vas očekuju, jer on daje visoke rezultate. Kreativnost i osmišljavanje repertoara, stalna borba za ansambl, stalni promo programi, animiranje i upoznavanje publike sa radom Baleta, razne akcije i tu onda ne može da bude greške. Ali mislim da pre svega Balet SNP ne bi bio kotiran tako visoko da umetnici nisu takvi kakvi su. Balet SNP je uvek imao fenomenalne umetnike u svojim redovima te stoga je tu gde je do dana današnjeg, a nadam se da će i u budućnosti držati tu poziciju.
Novi Sad i Beograd deli mali broj kilometara. Da li je to prepreka za saradnju?
T.R: Ne naprotiv, u redovima Baleta Narodnog pozorišta vi imate veliki broj umetnika iz Novog Sada i to vrlo visoko kotiranih. Saradnja je oduvek bila jako dobra i biće i u buduće sasvim sam siguran.
Saradnja: razmena pojedinačnih gostovanja, razmena predstava, razmena koreografa… da li je po Vašoj oceni zadovoljavajuća?
T.R: Mi imamo mali hendikep jer naša scena je vrlo velika, u rangu Boljšoj teatra, a Narodno pozorište iz Beograda ima mnogo manju scenu tako da mi tamo teško gostujemo, dok je njima mnogo lakše da se uklope kod nas, a mi se uvek radujemo dolasku Baleta Narodnog pozorišta. Naše predstave mogu u Centar Sava i tamo smo nebrojeno puta igrali sa velikim uspehom.
Na koji način birate školovane mlade koreografe da bi im pružili neophodnu šansu?
T.R: Imali smo mnogo puta takve izazove, od neafirmisanih, posle naše scene postaju veoma popularni i vrlo dobro kotirani. Dajemo šansu posle procene svakom za koga smatramo da ima kapacitet, kako u koreografskom tako i u igračkom smislu.
Školovanih, talentovanih koreografa i igrača ima sve više kod nas. Prateći repertoar ova dva srpska pozorišta, može se zaključiti da se u glavnom kao koreografi pojavljuju uvek iste ličnosti. Kako to objasniti?
T.R: Mi smo nacionalne kuće. Jedna takva ustanova mora da ima određena pravila pa i u tom pravcu odabira koreografe. Pojam koregraf je širok. Danas se svi bave nekim koreografijama i misle da mogu sebe da nazovu koreografima. Ne, to je potpuno pogrešno. Veoma malo je, takoreći već dugo se nije desilo neko veće koreografsko ime kod nas, bar ne u klasičnom pogledu. Što se tiče modernih pogleda, tu imamo ekspanziju, samo je pitanje repertoarske politike: koliko klasike, a koliko i kakve moderne interpretacije, to jest u kom pravcu balet da usmerite. Balet SNP je pre svega usmeren ka klasici. Moderan izraz, to jest savremen, je veoma lepa forma ali mora da ima veliku snagu i koncept da zainteresuje publiku da bi dugo živeo na sceni.
Slično pitanje se odnosi i na mlade igrače: zašto najtalentovaniji odlaze, a nama dolaze iz drugih zemalja sasvim osrednji igrači?
T.R: Ne bih se složio da dolaze osrednji igrači. Balet SNP ima u svojim redovima vrhunske inostrane igrače koji su došli sa raznih mesta sveta. Jeste, Novi Sad, to jest novosadska Baletska škola, je dala nebrojen broj izuzetnih učenika koji su kod nas, u našim redovima ojačali pa krenuli svojim putem u potrazi za novim i malo drugačijim iskustvima. Postali su velike zvezde baleta. To je normalno, ne bi bilo normalno da to nije tako. Neko se vrati, a neko ne, nikada. Drago mi je da je to tako i da je svako negde sebe pronašao. Ne treba to posmatrati kao problem, mi imamo jedan zajednički jezik komunikacije, a to je BALET, i svi na celom svetu se razumemo. Baviti se baletom je nešto najlepše što mi se desilo u životu.
Vi kao da posedujete čarobni štapić Vile Jorgovan kojim neutrališete zle čini sadašnjice Vile Karabos. Gde ga krijete?
T.R: Moram da se nasmejem, dopada mi se poređenje sa Vilom Jorgovan i Karabos kao simbolima ovog vremena. Ponekad u šali znam da kažem da sam stvarno i mađioničar. Nemam štapić, naravno, ali drago mi je da ponekad izgleda kao da ga imam. Ne može se očekivati da u životu sve bude na tacni. Možda me baš ta Karabos inspiriše… biće da je to! Volim takve uloge i likove!!!
Pinokio. Večno aktuelna priča – više bajka za sve uzraste svih generacija, lepotom, poletom, entuzijazmom, predanošću i ljubavlju prema odabranom pozivu svih učesnika predstave opravdali su napore, brige i najlepše su prizanje Vašem trudu i odluci da se posvetite rešavanju teško rešivih problema. Da li smo u pravu?
T.R: Pinokio – izgurali smo jednu dobru predstavu, složićete se. Puno dobrih naslova je Balet SNP-a imao za 70 godina vezanih za najmladju publiku. Vrlo mi je bilo bitno da uradimo nešto novo, malo drugačije. Videli ste da imamo razne projekcije: riba, velikog kita koji pliva, šume… osavremenili smo priču i približili je publici na jedan potpuno drugačiji, atraktivniji način. Voli publika Pinokija i nadam se da će ta ljubav trajati. A volimo i mi da igramo tu predstavu. Igrači baš uživaju. Volimo da osetimo tu reakciju publike koja zrači pozitivno. Svima nam je potrebno pozitivnih misli i zadovoljnih ljudi u okruženju, ozarenih lica. Kako ste kazali, Karabos jeste možda simbol sadašnjice ali i ona je jedna lepa dama kojoj su možda nametnuli neke situacije pa iz nje izbija ta osobina. Ljubav i lepa reč sve pobeđuju.
