Jedna od najuticajnijih kritičarki umetničke igre, Džudit Mekril, od juče je gošća Beograda. Mekrilova se kritikom bavi već 32 godine, od kojih poslednje dve decenije piše za ugledni britanski Gardijan, u kojima često piče o Beogradskom festivalu igre, ali ovo je prvi put da prati festival iz Beograda.
Navodimo u celini tekst koji je objvaljen 23. marta u Večernjim novostima:
Jedna od najuticajnijih kritičarki umetničke igre, Džudit Mekril, od juče je gošća Beograda. Mekrilova se kritikom bavi već 32 godine, od kojih poslednje dve decenije piše za ugledni britanski Gardijan. U svojim najavama i osvrtima u Gardijanu, ona često govori o Beogradskom festivalu igre, ali je ovo prvi put da prati naš festival iz Beograda. U kratkom obraćanju ona kaže:
Ljudi koji se bave umetničkim igrom u svetu, ne znaju ništa o igri u Srbiji. Nema produkcija, a ni autora, odnosno koreografa koje bi mogli da navedemo. Ne znamo ni da li ima baletskih kuća, i kakav je njihov repertoar. Međutim, svi znamo mnogo o Beogradskom festivalu igre. To je događaj koji zaista pratimo, jer Beograd ima jedan od najboljih festivala umetničke igre u svetu! Neverovatno je da generacije umetnika koje su stasavale u poslednjih 16 godina u Beogradu, nisu prepisale po nešto od velikih majstora i najzanimljivijih autora današnjice.
Po važnosti i veličini, Beogradski festival igre se može svrstati među najveće u Evropi. Svoje mesto deli sa Bijenalom igre u Lionu, festivalom u Monpeljeu, ili londonskim festivalom Dance Umbrella. Međutim, po svojoj hrabrosti u otkrivanju najrazličitijih formi igre, i po svojoj aktuelnoj selekciji, Beograd je u prednosti. Vaš festival ima sjajan program!
Iznenađena sam publikom u Beogradu, koja je sinoć sa ogromnom pažnjom gledala i ovacijama ispratila trupu Eastman, i delo Fraktus V. Sidi Larbi Šerkauji se ponekad bavi komplikovanim temama. Konkretno, ovo delo je čitanje filozofije Naoma Čomskog. Igrači i muzičari najrazličitijih nacionalosti donose najrazličitija umeća i stilove igre, u neponovljivom saglasiju. Prikazati takav komad, a odmah nakon toga izvesti na scenu svu lepotu i virtuznost Holandskog teatra igre, ili sasvim mladu francusku trupu senzacionalnih hip hopera, jeste hrabrost jedne selekcije. Mogućnost da se vidi najšira slika, i da se igra prikaže kao jezik koji svi razumeju. U tome je danas uspeh igre, i na toj istoj frekvenciji je i uspeh Beogradskog festivala igre.
Mekrilova je govorila o važnosti kritike umetničke igre, objašnjavajući da Britanija ima svoje nacionalne kritičare koji prate sva dešavanja na domaćoj sceni, ali i mlade ljude koji slobodno i otvoreno komentarišu savremenu produkciju. „Popularnost umetničke igre u Britaniji danas je neverovatna, gotovo nekoliko puta veća od popularnosti dramskog teatra ili drugih umetničkih formi. Razlog je svakako u tome što pokret, odnosno telo ne može da slaže, i svi vole tu čistu komunikaciju, tu dobru emociju. Takođe, snaga igre je u vizuelnom elementu. Kao najbolji primer, Mekrilova navodi sutrašnji nastup Holandskog teatra igre, jer „se radi o ansamblu koji gaji jednu neverovatnu estetiku, u kojoj svaki detalj i sliku želite da zadržite što duže. Da ih sačuvate od zaborava. Ti radovi su pravjeni za najbolje igrače koje danas možete sresti, ljude koji čitav svoj život provode u baletskoj sali, sa neverovatnom strašću i poštovanjem prema profesiji koju su odabrali. Međutim, to su istovremeno dela očaravajuća u pogledu dekora, scenografije, svetla…
***
Na koferenciji za novinare koja je održana u prostorijama Nacionalne fondacije za igru ona je istakla značaj koji ima kritika za umetničku igru dodajući da Britanija ima svoje nacionalne kritičare koji prate sva dečavanja na domaćoj sceni, ali i mlade ljude koji slobodno i otvoreno komentariču savremenu produkciju.
