U četvrtak 28. marta 2019. godine Srpsko narodno pozorište je proslavilo svoj 158 rođendan.

Dan Srpskog narodnog pozorišta biće obeležen je tradicionalnim obilaskom spomenika Jovanu Steriji Popoviću, Marini Olenjinoj i Peri Dobrinoviću, biste Drage Spasić i groba Stefana Stefanovića (kod Uspenske crkve) gde je položeno cveće.

Posle obilaska otvorena je izložba pod nazivom Izbrisano pamćenje: vizuelna rekonstrukcija nestalog arhitektonskog nasleđa Novog Sada čiji su autori Miroslav Šilić, Dubravka Đukanović i Mina Cvetinović Pavkov profesori Akademija umetnosti u Novom Sadu.

U 12.00 časova na sceni Pera Dobrinović održana je Svečana akademija i uručene medalje – najviše priznanje SNP-a, godišnje nagrade i pohvale Srpskog narodnog pozorišta.

Svečanu akademiju besedom je otvorio dr Zoran Đerić, upravnik SNP-a. Zatim je pozdravnu reč prisutnima uputila Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Svečanost je završena predstavom na Drini ćuprija koja je izvedena na sceni koja u čast sećanja na njega nosi ime Pere Dobrinovića.

Krajem 1860. godine, u Srpskom dnevniku, Jovan Đorđević počinje da objavljuje svoje poznate članke u prilog osnivanja Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, tada centru srpske kulture u Austrougarkoj monarhiji. U to vreme, na teritoriji tadašnje Jugoslavije, nije delovalo ni jedno pozorište na jezicima jugoslovenskih naroda. Godinu dana kasnije, 28. jula (16. jula po starom kalendaru) 1861, na sednici Srpske čitaonice u Novom Sadu, kojom je predsedavao Svetozar Miletić, osnovan je prvi profesionalni teatar pod imenom Srpsko narodno pozorište.

Srpsko narodno pozorište je osnovano s posebnim zadatkom: prvenstveno je bilo nacionalnog karaktera i sa pozornice je trebalo da neguje i širi nacionalnu misao i narodni jezik, da upoznaje publiku sa narodnom prošlošću i da podstiče domaće pisce na intenzivniju dramsku aktivnost, radi kulturno-prosvetnog uzdizanja srpskog naroda u Habzburškoj monarhiji.

Od građanske dvorane 1873. godine (na Trifkovićevom trgu Novog Sada) bila je prva scena Srpskog narodnog pozorišta da bi preko poklona Lazara Dunđerskog namenski građene pozorišne zgrade prošlo je 120 godina uspešnog rada do konačnog dobijanja (1981 godine) nove zgrade na pozorišnom trgu u centru Novog Sada.

Srpsko narodno pozorište sada ima najveću pozorišnu scenu u Srbiji koja nosi ime Jovana Đorđevića (940 mesta); malu scenu koja nosi ime Pere Dobrinovića (373 mesta) i kamernu scenu (118 mesta). U svojoj 120 sezoni pozoriše 28. marta 1981. godine počinje rad u sopstvenoj zgradi.

Taj dan se obeležava svake godine kao Dan Srpskog narodnog pozorišta kada se na prigodne svečanosti nagrađuju individulana i molektivna umetnička ostvarenja protekle godine.

Ustav društva za Srpsko narodno pozorište iz 1863. godine. Rukopis je muzejska građa Pozorišni muzej Vojvodine.

Organizacija za promociju savremenog plesa Tanzelarija iz Sarajeva (Bosna i Hercegovina) organizuje IV internacionalno takmičenje iz klasičnog baleta Balance 2019. koje će se odvijati u vremenu od 20. do 22. maja ove godine na sceni i salama Narodnog pozorišta u Sarajevu.

Osim u kategoriji klasičnog baleta učesnici će imati mogućnost da se takmiče i u kategoriji savremenog plesa.

Takmičenje je namenjeno polaznicima osnovnih i srednjih baletskih škola, školama savremenog plesa, baletskih studija i celog sveta.

Najuspešnijem takmičaru pripašće nagrada Emina Minka Kamberović*.

Osim ove (jedne) nagrade učesnici mogu osvojiti i stipendiju za Summer Dance camp Vranje i Ljetnu baletnu školu Zagreb.

Informacije na Tanzelarija organizacija za promociju savremenog plesa www.tanzelarija.eu.

*Emina Minka Kamberović obrazovana je u Sarajevu i Sankt Peterburgu.

Prima balerina sarajevskog baleta i gostujuća zvezda na mnogim svetskim baletskim scenama.

Bila profesor za povijesni ples u Institutu za dramu i film u Sarajevu, kao i gostujući profesor za ples u Schauspiel Gemeinschaft Zürich (Švajcarska). Za svoj rad, ali i za učenike, dobila je mnoge važne nagrade.

U Beogradu je preminuo Radojica Kuzmanović, dugogodišnji solista, umetnički direktor i nekadašnji direktor Ansambla Kolo.

Život je posvetio je narodnoj igri. Za doprinos u oblasti očuvanja i negovanja tradicionalne umetnosti nagrađivan je najvišim priznanjima u zemlji i nosilac nagrade za Životno delo Ansambla Kolo.

Na poziv Prof. dr Amre Latifić, predsednice Foruma za kulturu Predsednik Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije Prof. Aleksandar Ilić je primljen u svojstvu člana Foruma za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji.

U obrazloženju se navodi: Prof. Aleksandar Ilić velikim i brojnim profesionalnim dostignućima doprinosi razvoju kulture, kao umetnik i kao pedagog u okviru važne akademske institucije Instituta za umetničku igru, čiji doprinos Forumu za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji če biti veoma koristan i dragocen.

Evropski pokret u Srbiji je osnovan kao udruženje građana 1992. godine sa željom da inicira i prati sveobuhvatan proces evropskih integracija naše zemlje. Forum za kulturu, na osnovu Evropske Agende za oblast kulture, izdvojio je tri grupe ciljeva koji se smatraju važnim, i to: kulturološka raznolikost i interkulturalni dijalog; kultura kao katalizator za kreativnost i kultura kao važna komponenta u međunarodnim odnosima.

Namera Foruma je da se posebno bavi kulturom kao katalizatorom za kreativnost kod mladih ljudi kako bi se osposobili da što spremnije izađu na tržište kulture.

Omiljeni komični klasični balet Don Kihot, plete svoju plesnu zavrzlamu oko nekih vešto odabranih segmenata pikarskog romana Migela de Servantesa remek dela ne samo španske već i svetske književnosti.

Ovaj na oko lepršav balet od svojih izvođača zahteva od čuvenog majstora Marijusa Petipa postavljene zadatke: virtuozno vladanje tehnikom, suptilno oslikvanje lika, i komičnost karaktera a ne karikaturu, imao je praizvedbu (pre 150 godina) u Boljšoj teatru u Moskvi. Libreto i koreografija Marijus Petipa muzika Ludvig Minkus.

Ova razigrana šaljiva i po malo setna priča izvedena je 23. marta na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Uz poznata imena solista baletskog ansambla i sjajnu Anu Đurić (Kitri) u ulozi Bazila bio je kao gost Bogdan Kanila* prvak baleta nacionalne opere iz Bukurešt (Rumunija).

Sledeće izvođenje Don Kihota planirano je za 4. april kada će se kao Bazil predstaviti prvak baleta mađarske državne opere Gergelj Leblank*.

Koreograf i reditelj je Đula Harangozo (Mađarska), scenografiju je uradila Olga Đurđević, kostime Mirjana Stojanović Maurič, a diriguje Mikica Jevtić. U ulogama su Ana Đurić (Kitri), Bogdan Kanila, k.g. iz Bukurešta (23. marta) / Gergelj Leblank, k.g. iz Budimpešte (4. aprila) (Basil). Učestvuju: solisti, ansambl Baleta, Orkestar Opere SNP-a i učenici Baletske škole iz Novog Sada.

*Bogdan Kanila, prvak Baleta, Nacionalna opera, Bukurešt (Bogdan Canila)

Rođen je 1987. u Jašiju. Studije klasičnog plesa započeo je u Nacionalnoj umetničkoj školi „Oktav Bančila“ u rodnom gradu, a nastavio u Bukureštu na visokoj školi za koreografiju. Nastavio je trogodišnje studije na Univerzitetu za nauku i umetnost, Odsek za koreografiju. Tokom i nakon studija, usavršavao se na radionicama koje su vodili Vladimir Vasilijev i Gilbert Majer. Godine 2007. pridružuje se Nacionalnoj operi u Bukureštu, a od 2012. ima status prvaka. Svoj repertoar je obogatio ulogama (više od trideset) u klasičnim i savremenim baletima. Od uloga u klasičnim baletima izdvajaju se: Basil / Espada (Don Kihot, k-graf J. Slavicki), Solor (Bajadera, k-graf M. Babuška), Konrad (Korsar, k-graf V. Medvedev), Romeo (Romeo i Julija, k-graf R. Canela), Princ (Krcko Oraščić, k-graf O. Danovski), Princ Dezire (Uspavana lepotica, k-graf V. Medvedev), Princ (Snežana, k-graf F. Valkaj), Majka Simona (La fille mal gardée, k-graf. F. Ešton)… Od 2007. godine nastupao je kao gostujući umetnik na scenama u Italiji, Španiji, Nemačkoj, Indiji, Japanu, Tajvanu i SAD, kao i u Rumuniji u Konstanci, Brašovu, Galatu i Jašiju. Prvi put nastupa u Srpskom narodnom pozorištu.

*Gergelj Leblank, prvi solista Mađarske državne opere, Budimpešta (Gergely Leblanc)

Rođen 1992. u Budimpešti. Po završetku studija klasičnog baleta na Mađarskoj baletskoj akademiji, usavršavao se na Kraljevskoj baletskoj školi u Londonu, gde je diplomirao 2011. i vratio se u domovinu nakon završetka studija. Iste godine se pridružio baletu Mađarske državne opere. Brojne uloge i neprekidno usavršavanje baletskihih tehnika omogućilo mu je da brzo napreduje u karijeri: 2012. izabran je za demi-solistu, a 2016. postao je prvi solista. Baletski repertoar sadrži brojne uloge klasičnog i neoklasičnog baleta, od kojih se izdvajaju: naslovna uloga i uloga Lenskog iz kultnog baleta Džona Kranka Onjegin, Florimond (Uspavana lepotica, koreogr. Piter Rajt), Basil (Don Kihot, koreogr. Đula Harangozo), Konrad (Korsar, koreogr. Ana Marija Holms), De Grije (Manon, koreogr. ser Kenet Makmilan), Princ Krcko (Krcko Oraščić, koreogr. Vajnonen) Danilo (Vesela udovica, koreogr. Ronald Hind), Romeo i Spartak (Romeo i Julija i Spartak, oba u koreogr. Lasla Seregija), Vronski (Ana Karenjina, koreogr. Lila Partai), Princ Albert (Žizela), Franc (Kopelija), Princ Zigfrid (Labudovo jezero, koreogr. Rudi van Dancig), Princ (Snežana, koreogr. Đula Harangozo)…  Iz savremenog repertoara ističu se solo nastupi u koreografijama 5 tangoes (Hans van Manen), Études (Harald Lander), Troy Game (Robert Nort), Le petite mort (Jirži Kilijan), Walking Mad (Johan Inger), Theme and variation (Žorž Balanšin)… Za svoje izuzetne umetničke nastupe, dobio je nekoliko domaćih i međunarodnih priznanja, kao što su Nagrada Étoile, Nagrada Đula Harangoza i Nagrada Elvira Večei, ​​a dva puta je osvojio titulu Najbolji igrač godine, 2015. i 2016. Prvi put nastupa u Srpskom narodnom pozorištu.

Baletska predstava za decu i one koji se tako osećaju Zvezdica Spavalica (Zvezdica Zaspanka), u koreografiji Aleksandra Ilića i režiji Aleksandra Nikolića, biće izvedena 17. marta u Centru za kulturu Lazarevac, a 18. marta u Operi i teataru Madlenianum. Obe predstave se igraju od 18.00 časova.

Zvezda Spavalica fantazija na bajku za decu slovenačkog pisca Frane Milčinski – Ježek koja je tokom svog postojanja bila nebrojeno puta obrađivana kao pozorišni igrokaz i TV priča, sada je prvi put prikazana i u obliku plesne predstave.

Pet  igrača Mojca Majcen (Slovenija), Branko Mitrović (Bosna i Hercegovina), Miona Petrović, Nikola Pavlović, Jakša Filipovac (Srbija) i polaznice Studija plesa Ristumače ceo univerzum likova od zvezda i Meseca na nebesima, preko majmuna, ptica, zmija, fakira, čarobnjaka i lupeža, poštara sve do velikog zlog razbojnika i ostalih likova iz naših snova.

Kroz ovu plesnu avanturu autori vode publiku (decu i odrasle) u priču o odrastanju, sazrevanju i životu. Slušajte dete u sebi, poručuju autori, možda je mudrije od nas…

Kostim Aleksandra Karović, scenografija Tanja Žiropađa, dizajn zvuka Stefan Petrović.

Plesna predstava Čarobni breg izvedena je 2. marta ove godine na sceni Aleksandar Popović Ustanove kulture Vuk Kardžić u koreografiji Aleksandra Ilića i režiji Aleksandra Nikolića.

. Branko Mitrović – Hans Kastorp, Nikola Pavlović – Joahim Cimsen, Mojca Majcen – Klavdija Šoša, Jovana Grujić – Maner Pepernkorn, Anđelija Jovanović – gospođica Engelhart, Tijana Koprivica – Marusja, Vladimir Čubrilo – smrt, Wanzhe Zhang, Teodora Sujić i Snežana Arnautović Stjepanović. Scenografija Meta Drnčar, kostim Igor Jagić, muzika Stefan Petrović.

Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva kulture Slovenije, Ustanove kulture Vuk Karadšić i Instituta za umetničku igru u produkciji Festivala Velenje i Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije.

Foto Ksenija Mikor.

Ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije VENAC završiće ovu godinu svečanim koncertom u Narodnom pozorištu u Beogradu, u utorak 11. decembra 2018. sa početkom u 20 časova.

VENAC kao profesionalni i državni folklorni ansambl pod pokroviteljstvom  Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije od svog osnivanja 1964. u Prištini istražuje, umetnički oblikuje i prezentuje na sceni tradicionalnu igru, pesmu, muziku i običaje Kosova i Metohije. Skoro dve decenije van svog grada danas radi u Gračanici.

Preživevši sudbinu ratnih razaranja i progona, VENAC je opstao zahvaljujući svojoj državi Srbiji, restruktuirao se i sadana sceni nastupa sa celovečernjim programom. Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta biće izveden program zasnovan na folklornoj tradiciji srpskog naroda širom Kosova i Metohije, koji je pretpremijerno izveden krajem novembra u Gračanici.

Za ovaj, ali i buduće VENČEVE programe, zaslužan je stručni tim ansambla – Umetnički kolegijum. Već par godina u njemu deluju Zdravko Ranisavljević, Sanja Ranković i Mira Zakić sa Odseka za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Od nedavno je deo Umetničkog kolegijuma i eminentni folklorni umetnik i koreograf Radojica Kuzmanović, a od januara ove godine mu se priključio Miloš Cile Mitić, član Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, koji je ujedno i na čelu umetničkog sektora Ansambla.

Karte za koncert možete nabaviti na blagajni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Na sceni Doma kulture u Velenju (Slovenija) 11. novembra u koreografiji Aleksnadra Ilića i režiji Aleksandra Nikolića, premijerno je izveden plesni projekat Balkan Dance project Vol. 4 Zvezdica Spavalica (Zvezdica Zaspanka).

Zvezda Spavalica fantazija na bajku za decu slovenačkog pisca Frane Milčinski – Ježek koja je tokom svog postojanja bila nebrojeno puta obrađivana kao pozorišni igrokaz i TV priča, sada je prvi put prikazana i u obliku plesne predstave.

Šta znači stvarati dečiju predstavu?  Kakav se zadatak postavlja pred koreografa, dramaturga i reditelja? Od koje tačke krenuti, a ne podceniti decu, te male inteligentne ljude. Kako im ispričati priču u isto vreme laganu i zabavnu, a koja nosi sa sobom važnu poruku o integritetu ličnosti, o važnosti da se ostane dosledan sebi, vedar, iskren, a pun interesovanja, poštovanja i ljubavi za druge – čak i za ono što se ne razume ili nas instinktivno plaši, kaže reditelj predstave.

Avanture Zvezdice Zaspanke pripadaju svakoj devojčici i svakom dečaku. Nestašni majmuni, klovnovi, razbojnici i ptice deo su i našeg odrastanja. Zvezdica je ohrabrenje da ne moramo da odrastemo, i da zauvek u snovima možemo biti Princ, Princeza, Leptir ili Zmija, ali pre svega možemo zauvek ostati deca kojima je sladoled najveća radost. Pssst, hajde da sanjamo… reči su koreografa predstave.

Pet  igrača Mojca Majcen (Slovenija), Branko Mitrović (Bosna i Hercegovina), Miona Petrović, Nikola Pavlović, Jakša Filipovac (Srbija) i polaznice plesnog studija N iz Velenja su tumačili ceo univerzum likova od zvezda i Meseca na nebesima, preko majmuna, ptica, zmija, fakira, čarobnjaka i lupeža, poštara sve do velikog zlog razbojnika i ostalih likova iz naših snova.

Kroz ovu plesnu avanturu autori su poveli publiku (decu i odrasle) u priču o odrastanju, sazrevanju i životu. Slušajte dete u sebi, poručuju autori, možda je mudrije od nas…

Pre pet godina Balkan Dance project nastao je na inicijativu Mojce Majcen, Igora Kirova i Aleksandra Ilića uz podršku direktorke Festivala Velenje Barbare Pokorny i producentkinje Silvije Bašnec, kako bi ostvarili misiju zajedeništva kultura i umetnosti poniklih na istoj ili sličnoj tradiciji balkanskih zemalja.

Kostim Aleksandra Karović, scenografija Tanja Žiropađa, dizajn zvuka Stefan Petrović. Beogradska premijera je zakazana za 17. decembar ove godine na sceni UK Vuk Karadžić u Beogradu.

Više fotografija pogledajte OVDE.

Pobednik ovogodišnjeg 45. Festivala Alternativnog i Novog teatra (INFANT) u Novom Sadu je Plesna kompanija Gobi (Mađarska), Rite Gobi plesačice, koreografa, instruktora igre Volitant u kojoj je autor i jedini izvođač. To je u stvari metafizičko tumačenje zapitanosti šta je Između ne ovde i ne tamo još. Za svoje neprestano traganje za suštinom stilova kojim govori nemušti, slikoviti jezik pokreta dobila je prestižnu nagradu imena čuvenog osnivača novog pravca umetničke igre Rudlofa Labana. Nagradu joj je dodelilo Ministarstvo kulture Mađarske.

Da li je ovaj triumfalni dolazak (povratak korenima) u Novi Sad izazvao nostalgična sećanja na dane prvih koraka u otkrivanju čari igre?

R.G: Naravno, kad dolaziš kući, kad te pozovu da dodješe sa svjojom predstavom, to je veliko zadovoljstvo. Nikad neću zaboraviti gde, i kako sam počela da se igram.

Završili ste Baletsku školu u Novom Sadu. Ta škola je odnegovala mnoge uspešne igrače koji su bili ili su još stubovi ne samo domaćih baletskih scena već celog sveta: Rade Vučić, Milan Rus, Aleksandar Ilić…a sada i mlada primabalerina Novosadskog baleta Ana Đurić. Ko su bili Vaši pedagozi?

R.G: Sve četiri godine sam imala razne pedagoge, svake godine se sve menjalo, baš sam učila od svih koji su tada bili u Novom Sadu. Kad sam imala 14 godina menjala sam školu, državu, okolinu, drage novosadske drugarice. Nije bilo lako, ali sam osećala da mi treba promena za dalji put.

Iz Novog Sada put vodi ka Pešti…Vi ste školavanje nastavili (diplomirali) na Mađarskoj plesnoj akademiji. Da li je to bio nastavak, usavršavanje već naučenog ili je bio novi početak?

R.G: Svakako je bilo nastavak. Puno sam učila, i več jako mlada sam dobila mogućnosti da stvaram, da koreografišem.

Karijeru ste sticali kao član nekoliko mađarskih plesnih kompanija. Koja je za Vaše stasavanje u samostalnu umetničku ličnost bila najznačajnija?

R.G: Jako puno iskustva sam dobila, i uvek sam tražila nešto što mi je novo, bilo mi je interesantno da isprobam sebe, u raznim ulogama. Kad sam imala dvadeset godina radila sam neoklasične oblike, pa posle savremene predststave, dobila sam uloge u filmovima, radila sam sa glumcima, pozorišne, dramske predstave, baš svašta. Uvek sam vežbala ceo dan, jutro na jednoj predstavi, popodne sa drugom kompanijom, pa naveče na svojoj predstavi. Deset godina dani su mi bili prepuni najzačajnijim trenutcima. Posle toga sam odlučila, da se menjam, da energiju usmerim na sopstevnu kreaciju, i na pedagoški rad.

Osnovali ste sopstvenu kompaniju. Sudeći po onome što je karakteriše negujete istraživački pristup fenomenu slikovitog pokreta. Ko su vam bili, (ako su bili) uzori?

Imate li sledbenike?

R.G: Od malih nogu sam znala da Gobi Rita je samo jedna, i ona ne može da bude niko drugi do samo Gobi Rita. Najvažnije da radim samo što dolazi iz mene, iz dubine, da budem iskrena prema sebi, i da budem ja, ne neko drugi. Važno mi je da se sopstveni jezik izgradi, pa posle da se širi, razvija.

Letimičan pogled na Vaš CV je inpresivan. Izdvojte iz njega, ako je moguće ono po Vašem sudu najbitnije, ukoliko je uopšte iz jednog kurikuluma moguće izdvojiti bilo koji segment.

R.G:Na ovo pitanje mi je odgovor, gledam i čekam buducnost.

NAGRADE: Šta o njima nislite? Da li su one tačka na i, ili su podstrek za dalje?

R.G:Svaka nagrada je u nekom smilsu bitna, kao i sad: Da nisam dobila nagradu, mi se ne bi upoznali, da nije Volitant dobio Aerowaves selekciju, ne bi ni primetili da predstava postoji, i tako dalje….

Šta mislite o današnjem položaju umetničke igre, i kako vidite njenu budućnost?

R.G: Uvek je bilo, i uvek će biti nekih trendova, ali mene nikad nisu interesovali. Idemo u krug, sad volimo performance, volimo da pevamo, da pričamo, da gledamo nešto na ekranu, hoćemo sve odjednom. Takav je i život, samo jurimo, hoćemo sve da pojedemo u jednom zalogaju. Kao da nešto tražimo, hoćemo nešto novo, ali ako bolje pogledamo sve je tu, samo treba osećati.

Šta je po vašem mišljenju umetnička igra?

R.G: Umetnost može da bude baš svašta, Ja samo o svojoj igri znam ponešto da pričam.

Volim da posmatram, da uđem u sebe. Za mene putovanje je ples. Svaka predstava odleprša negde. Koncentracija, energija što se stvara kad vežbam je kao meditacija. Užasno je stroga na sceni. Gledaoci imaju svoju koncentraciju, izvođač ima energiju, kad se sve to sastavi, to je izuzetna komunikacija.

Šta mislite o klasičnom baletu?

R.G: Balet je u nekom smislu estetika, neko voli, neko ne.  Uzajamno traži strogu disciplinu, ko se za to rodi, to je jedan život koji se može voleti.

Kako biste sami sebe predstavili?

R.G: Bavim se svojim plesom.