La Sylphide

La Sylphide

Velika sala Slovenskog narodnog gledališća u Mariboru (Slovenija), ugostila je 11.januara 2018.godine sedamsto radoznalih posetilaca različitog uzrasta tokom celovečernjeg baleta La Sylphide. Muziku za ovaj romantični balet “v štirih dejanjih” komponovao je Herman Severin Lovenskild*, a libreto je pisao Adolf Nourit.
Praizvedba ovog baleta bila je 12. marta 1832. godine u Parizu, a tek je četiri godine kasnije (28.novembra 1836.) ovaj balet izveden u Kraljevskom pozorištu u Kopenhagenu.
Mariborsku koreografiju je, po Burnonvilu, uradila Karina Elver. Predstavom je dirigovao Simon Robinson, dok je za lepe kostime i interesantnu scenografiju odabran Mikael Melbaj. Asistenti koreografa su nekadašnji prvaci mariborskog baleta Alenka Ribič i Anton Bogov.
Koreografija danskog koreografa Ogista Burnonvila* je važan pravac u klasičnom baletu. To je poseban stil, u kojem su Burnonvilove koreografije zasnovane na jednom drugačijem sklopu poznatih elemenata iz domena klasičnog baleta i kao takve su se uvek izdvajale od onih znanih. Ovaj i drugi Burnonvilovi baleti zasigurno podižu tehnički nivo celog ansambla, naročito glavnih protagonista, jer su dueti i solo varijacije sazdani od brzih koraka, takozvane sitne tehnike i veoma su naporni za izvođenje. Balerina, Silfida, šumska vila (koju je igrala Portugalka stalno zaposlena u mariborskom teatru Katarina de Menezes) je obavezno u špic patikama i da bi postigla to očaravajuće vilinsko lebdenje pozornicom, mora silno da kontroliše svako svoje pojavljivanje. Koraci se savladaju tokom pripremanja premijere, ali je bezvazdušnost ono na čemu se najviše radi. Nije ni malo lako, ali kada se uzme u obzir da je silfida bajkovito biće koje dolazi u snove i u misli glavnog muškog lika, onda je svaki sat proveden u baletskoj sali na izgrađivanju takve uloge i te kako potreban. Radnja se događa u Škotskoj, a muška uloga seoskog momka, mladog Škota Džejmsa Rubena, poverena je Japancu Juji Omaki koji je u stalnom angažmanu u Mariboru. Ozbiljan je to zadatak za svakog baletskog igrača, jer su solo varijacije prepune zavrzlama sačinjenih od gusto naslaganih skokova, “skokića”, vrteški i potpuno drugačijih kombinacija od uobičajenih klasičnih i često izvođenih, što je i odlika Burnonvilovih koreografija. Uz dobru koordinaciju, ali i koncentraciju, ovaj skladan par, uspeo je da precizno odigra sve solističke i duetne momente. Uspešno su vodili publiku kroz bajku i čudesni svet vila.
Naročito se isticala Tanja Baronik, kao gost u ulozi čarobnice Madge. Dugačke ruke i “šake koje savršeno jasno govore tekst” nešto su što ne sme da ostane nepomenuto. Gibkim gestovima, glumom i posebnom izražajnošću, apsolutno je dominirala u scenama koje su joj dodeljene.
Baletski ansambl mada razigran i ujednačen, na žalost, igra u mekanim patikama. Nije uvek tako bilo, jer je Maribor ovaj balet izvodio osamnaest puta posle premijere koja je bila 19. decembra 1975. godine. Iko Otrin* je tada podigao sve balerine na vrhove prstiju.
Kada se sedi u drugom redu (namenjenom sponzorima i gostima) prepoznaju se diplomci Baletske škole u Novom Sadu, Jelena Lečić i Petar Marić. U Srpskom narodnom pozorištu Jelena Lečić, nekada prva solistkinja, crni i beli labud, Kitri i Žizela, igrala je Efinu drugaricu. Petar Marić, koji je u Srpskom narodnom pozorištu proveo četiri godine našao je posao u Mariboru i sada se već na zalasku igračke karijere našao u ulozi Muzičara.
Sve u svemu, ovo je jedan lep i prijemčiv balet u trajanju od 90 minuta, koji privlači sve one koji vole klasičan balet. Sam sadržaj i bajkovita priča su dovoljni da se svaki gledalac bez obzira na broj godina preda maštanju i poleti za Silfidom u nestvarni svet.

Gabriela Teglaši Jojkić
18.01.2018.

*- Herman Severin Lovenskild rođen je 30.jula 1815. godine u gradu Ulefos (Norveška). Umro je 5.decembra 1870. godine u Kopenhagenu (Danska). Bio je sin režisera koji je svoju porodicu preselio u Dansku 1829.godine. Herman Severin Lovenskid je studirao u Beču, Lajpcigu i Sankt Peterburgu, a posle povratka u Dansku započeo je komponovanje muzike za brojne dramske radove i balete u Kraljevskom danskom pozorištu, kao i sviranje na orguljama u crkvi. Najpoznatiji i najčešće izvođen balet je La Silfid.

*- August Bournonville (21.avgusta1805.-30. Novembra 1879. Kopenhagen Danska) igrač i koreograf, sin Antoana Bournonvilla, takođe baletskog igrača i koreografa. Ogist se školovao u Parizu kod Vestrisa i Kulona, bio je angažovan u Operi i kao prvak baleta se vratio u Kopenhagen. Burnonvil je, suprotno tadašnjoj modi, pridavao posebnu pažnju muškoj ulozi, što mu je donelo neprijateljstvo balerina, ali i insipirisalo ga da napravi novu verziju baleta Silfide, zatim Svečanosti u Albanu, balet Napulj koji se i danas izvodi, i svoj poslednji balet koji je koreografisao u Rusiji Od Sibira do Moskve. Burnonvil je predstavnik najčistije francuske tradicije baleta koju je presadio i u kopenhašku Operu.

*-Iko Otrin (25.januar 1931. Zemun – 28.juli 2011. Ljubljana) je slovenački baletski igrač, pedagog i koreograf. Obrazovan, vredan i sposoban baletski poslenik, uticao je da se baletska umetnost razvija i napreduje. Stvarao je i prenosio brojne koreografije, osnovao Srednju baletsku školu u Mariboru i ostao zapamćen kao pokretač modernog izraza.

Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Share on Google+0Pin on Pinterest0Email this to someone

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *