Terpsihora

Terpsihora logo

Udruženje Profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva i Sekretarijata za kulturu grada ustanovilo je nagradu „Terpsihora“. Nagrada „Terpsihora“ dodeljuje se baletskim umetnicima za ostvarene uloge iz repertoara Narodnog pozorišta u Beogradu ili drugih pozorišta, odigrane na matičnoj sceni ili na gostovanju drugih scena, u toku jedne pozorišne sezone, koji su se izdvojili po tehničkom i umetničkom kvalitetu. Nagrada „Terpsihora“ dodeljuje se baletskim umetnicima koji su angažovani u drugim pozorištima za ostvarene uloge iz repertora.

Nagrada „Terpsihora“ dodeljuje se koreografima za ostaverene vrhunske rezultate na polju koreografije. Nagrada „Terpsihora“ dodeljuje se baletskim teoretičarima koji svojom edukacijom na polju baletske umetnosti postižu zapažene rezltate i priznanja na polju pedagogije.

Nagrada „Terpsihora“ dodeljuje se isključivo domaćim stvaraocima.

TERPSIHORA ZA NIKIJU

Dugogodišnja prvakinja Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Bojana Žegarac Knežević, koja je još kao učenica izazvala pažnju baletskih stručnjaka, a kao veoma mlada početnica s uspehom ostvarila brojne vrlo emocionalno i tehnički zahtevne role prvog faha u klasičnim, neoklasičnim baletima i delima savremenog plesnog karaktera dobitnica je ovogodišnje Nagrade Terpsihora koju svake godine povodom Svetskog dana igre dodeljuje Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije.

Tročlani žiri Milica Bezmarević, baletska umetnica i pedagog klasičnog baleta, Predsednik, Lidija Pavlović Rakočević, baletska umetnica i pedagog klasičnog baleta i Iva Bojović Petković, pedagog klasičnog baleta, odluku je doneo jednoglasno ističući da je Bojana Žegarac Knežević kao Nikija u baletu Bajadera Ludviga Minkusa, zračila osećajnošću, a lik izvajala toplinom, strastvenošću i besprekornom tehnikom, dočaravši burnim emocijama izneverenu ljubav…

Nagradu je pre sedam godina ustanovilo Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije na inicijativu Predsednika Aleksandra Ilića uz materijalnu pomoć Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Na svečanosti povodom Svetskog dana igre Domu kulture Gračanica iz Gračanice (Kosovo i Methija), biće uručena Specijalna pohvala Terpsihora za smelu inicijativu Snežane Petrović i pokretanje Baletske škole za osnovno obrazovanje (smer klasičan balet).

Pionirski poduhvat podržali su Ministarstvo kulture i informisanja i Institut za umetničku igru iz Beograda, čiji pedagozi drže nastavu.

Odluku je jednoglasno doneo tročlani žiri ocenjujući ovu pre svega humanu misiju hrabrom i smišljenom akcijom širenja ideje o decentralizaciji kulture, posebno umetnosti baleta koji je često bio nedostupan u ovim krajevima naše zemlje.

Ova višeznačna inicijativa Doma kuture Gračanica ne samo što je donela radost druženja i osvajanja novih znanja i veština najmlađima, već je i potvrda poverenja u budućnost, siguran i prosperitetan život, ostvarivanje svih, ne samo osnovnih prava, koja će biti nedosmislenio zagarantovana osnivanjem Zajednice srpskih opština.

Nagrada i Specijalna pohvala Terpsihora biće dodeljene u čast Svetskog Dana igre 26. aprila u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu s početkom u 12.00 časova.

terpsihora2018

V+I=VI TERPSIHORA

Terpsihora je ime poslednje od devet muza koje su vladarice učenosti i lepih veština, njoj je pripalo da svetu pokloni igru koja donosi slobodu, radost i katarzu. Ime mitološke zaštitnice igre i muzike Terpsihora, na grčkom znači ona koja voli da igra.

U Muzeju Narodnog pozorišta 29. aprila ove godine na sam Svetski dan igre po već ustaljenom običaju Nagrada i Specijalna pohvala koje nose ime Terpsihore roditeljice orhestre kako su stari Jelini zvali igru, uručene su najboljima među najboljim.

Ova priznanja materijalno su pomogli Ministarstvo kulture i informisanja i Institut za umetničku igru iz Beograda.
Nagradu i Specijalnu pohvalu je pre šest godina ustanovilo Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije radi podsticanja rezultata i osvajanja novih dostignuća u ovoj oblasti umetnosti. Nagrada i Specijalna pohvala dodeljuju se za ostvarenja u Srbiji izvođačima poreklom iz Srbije. U obzir dolaze izvođenja u periodu od godine dana.

BUDUĆNOST IGRE U NJIHOVIM RUKAMA

Tročlani žiri sastavljen od eminentnih ličnosti iz oblasti scenskih umetnosti, Jasna Paunović solistkinja baleta Narodnog pozorišta, Aleksandar Nikolić docent Instituta za umetničku igru i reditelj, i Nikita Milivojević reditelj, u funkciji predsednika jednoglasno je odlučio da nagrada Terpsihora pripadne igračima baleta Narodnog pozorišta za izvođenje dva jednočina baleta Radu Poklitarua Žene u D-molu i Duga božićna večera, ističući da su članovi Baleta Nacionalnog teatra specifičnim savremenim plesnim izrazom dočarali spektar emocija i time dokazali da zaslužuju vrhunska priznanja upravo zbog ovakvog načina igre. Kao ansambl i kao pojedinci dokazali su da su osvojili slobodu svojih potencijalnih mogućnosti.

Specijalna pohvala pripala je izvođačima kamernog koreografskog dela Četiri pesme za Tađa, u koreografiji Aleksandra Ilića, koje je premijerno izvedeno na prošlogodinjem Festivalu koreografskih minijatura u okviru programa Veče velikana.

Poetsku reminiscensiju novele Smrt u Veneciji Tomasa Mana izvelo je petoro učesnika, četiri igrača nesputano sledeći čistu ideju koreografa minimalističkim načinom, snažno potstaknuti eruptivnim nabojem suzdražnih emocija. Mladi igrači: Vladimir Čubrilo, Branko Mitrović, Boris Vidaković i Jakša Filipovac su majstorski vladali svojim telom koje je kao najfiniji instrument ispevalo labudovu pesmu i potonju reinkarnaciju neutažive tuge i želje za mladošću, koje je u Prologu simbolično prateći elegičan tekst nagovestio peti učesnik, Ašenbah Teodora Sujić. Specijalna pohvala im se dodeljuje ne samo kao priznanje za postignuto, već pre svega kao potstrek za dalje napore i ne odustajanje od truda da bi se dostigli vrhunski rezultati. Ne treba sumnjati da je njhova budućnost igra, a još više da je BUDUĆNOST IGRE U NJIHOVIM RUKAMA.

Ni malo slučajno umesto uobičajenog naslova ova mala počasnica nosi zagonetku V+I=VI. Rebus nije teško raščitati.

5, simbol zaokružene celine čovečijeg tela (dve ruke, dve noge i trup) i srž jabuke tog praiskonskog mamca saznanja i broj 1 koji osim što znači sam, nagoveštava početak: 5 proteklih godina su zalog da se nastavi plemenita misija iniciranja, podržavanja, prepoznavanja i nagrađivanja onih koji su sebe zaveštali umetnosti igre, i 1, odnosno prva godina posle, predstavlja početak novih 5 do desetogodišnjeg jubileja i prava Terpsihori da postane tradicija.

1864. godine otkrivena je mala zvezda, asteroid koji iako se ne vidi golim okomkrasi sazvežđe. Dali su joj ime Terpsihora.

Dosadašnji dobitnici nagrade Terpsihora su Ana Pavlović, primabalerina Narodnog pozorišta; Jovan Veselinović, prvi solista Narodnog pozorišta; Konstantin Kostjukov, prvak baleta Narodnog pozorišta; Đorđe Makarević, koreograf Pozorišta na Terazijama i Mirjana Nešić, profesor baleta u školi Lujo Davičo (posthumno).

Dosadašnji dobitnici specijalne pohvale su: Drina Pešić, novinar; Bitef dance kompanija; Balet Narodnog pozorišta; Predstava Balerine Foruma za novi ples iz Novog Sada i Festival koreografskih minijatura iz Beograda.

Imena dobitnika Terpsihorinih priznanja svojom umetnošću i ugledom doprineli su i potvrdili njen značaj.

Radu Poklitaru, libretista, koreograf i režiser baleta Žene u D-molu i Duga božićna večera zauzima mesto među vodećim koreografima današnjice. Poznat je po izuzetnom spektaklu na otvaranju i zatvaranju Olimpijade u Sočiju 2014. godine. Rođen je u Kišinjevu, školovan u Permu, diplomirao na beloruskoj Državnoj muzičkoj akademiji stekavši titulu balet majstora. Neko vreme je proveo kao član Nacionalne opere i baleta Belorusije, a potom kao balet majstor Nacionalne opere Moldavije; vršio je i dužnost umetničkog direktora Akademskog operskog i baletskog pozorišta za decu i mlade u Kijevu. Autor je više od trideset različitih baleta za brojne evropske teatre i internacionalne festivale. Gostovao u zemljama od Velike Britanije preko svih evropskih zemalja, do Japana, Kine i Tajlanda. Njegova dela odlikuje nekonvencionalno čitanje poznatih libreta koje obogaćuje novom igračkom leksikom savremene igre.

Inspiracija za balet Žene u D-molu je Bahova polifonija… Celokupna plastičnost teksture baleta je potpuno polifonična… Tragična tema neostvarivog ženskog prijateljstva, po rečima autora, samo je izgovor… za mnoštvo figura i dirljive duete.
Spoj Bahove nebeske muzike i ekspresivne plastičnosti savremene igre može se u završnici ovog baleta po dostignutoj snazi uporediti s tragedijom biblijskih razmera.

Lamento o prolaznosti života i beskorisnosti uzaludnih spekulacija u kojima jalovo protiče nepovratno dragoceno vreme jedinog života, tema je baleta Duga božićna večera za koji je kao predložak poslužio komad Torntona Vajldera uz muziku Antonija Vivaldija.

Aleksandar Ilić, prvi solista i koreograf Narodnog pozorišta u Beogradu odmah po završetku baletske škole Lujo Davičo postaje član baletskog ansambla Nacionalnog teatra. Uporedo s osvajanjem solističkih rola diplomira na Fakultetu za medije i komunikacije, stekavši zvanje komunikologa. Kao stipendista Ministarstva kulture i informisanja upisuje magistarske studije na Laban konzervatorijumu za muziku i ples u Londonu, gde posle dve godine brani magistarski rad i kao jedan od pet najboljih stiče titulu magistra koreografije.

Kao igrač, ostvario je sve solističke uloge klasičnog i neoklasičnog baleta i mnoge role savremenog repertoara u matičnoj kući, postigavši svojevrsni rekord interpretacijom Miška jedne od dve noseće partije kultnog baleta Staše Zurovca Ko to tamo peva, više od sto pedeset puta.

Autor je četiri celovečernja baleta i mnogih plesnih minijatura. U zvanje profesora u Institutu za umetničku igru izabran je 2015. godine i paralelno s aktivnom karijerom igrača predaje na Institutu za umetničku igru.

Poetska elegija za Četiri Tađa i Ašenbaha predstavlja reminiscenciju novele Tomasa Mana, Smrt u Veneciji. Svoje tumačenje suštine ideje ovog dela Aleksandar Ilić zasnovao je na fluidnom nagoveštaju skrivenom među redovima novele. Ni jednog trenutka Tomas Man eksplicitno ne nagoveštava erotsku povezanost života i smrti, iako Eros vlada ovom setnom elegijom od samog početka. Tu skrivenu povezanost i izraženu neutaživu žudnju, ne za večnošću, nego iluzijom o neprolaznoj mladosti, uzbudljivosti života i opasnosti nadanja i maštanja Aleksandar Ilić je u svojoj koreografskoj poemi izrazio sublimiranim, zgusnutim, dosledno razvijenim simbolima očišćenim od svakog ispraznog efekta uzdižući iskrenu emociju iznad svake opsene.

Ne, ovo kamerno koreografsko delo nije oda prolaznosti već večnosti ideje života koji se uz pomoć Erosa uvek ponovo reinkarnira: Ašenbah stojeći mirno zagledan u sebe čitavu večnost u traganju za proteklim vremenom prati spiralu devet krugova pakla, od prvog uzabranog cveta do poslednje tačke kruga, kada suočen s neminovnim krajem skida sa sebe sve atribute svetovnog života i ostajući nag iskoračuje iz života u nov početak. Četiri mlada muška tela, četiri igrača eruptivne snage i emocija, četiri lika jednog Tađa otelotvorenje su žudnje koja je večna iskra života.
Ne kraj već ponovo početak.

T.S.

Terpsihora-2017.

TERPSIHORA PETI PUT

U Muzeju Narodnog pozorišta 28. aprila bilo je već tradicionalno uručenje Nagrade i Specijalne pohvale koje u čast muze igre nose njeno ime Terpsihora.

Svečnanost je počela na neobičan i šarmantan način: studenti i profesori Instita za umetničku igru pozdravili su prisutne u znalački komponovanoj igrom reči koje su bile ilustrovane video radom:

Pozdravljajući Vas dobrodošlicom na Mali jubilej – petogodišnjicu Nagrade i Specijalne pohvale TERPSIHORA, s ne malim ponosom ističem da su njihovom značaju uveliko doprinela imena dosadašnjih dobitnika. Nema razloga da ne tvrdim da će tako biti i ubuduće.
Petogodišnjica se s pravom smatra Malim jubilejem jer je na pola vremena do desetogodišnjice, prvog, pravog jubileja. Osim toga broj 5 ima svoje simbolično znčenje: 5 je prstiju ruke; 5 zaokružuje jedno razdoblje;5 je broj koji predstavlja čoveka: dve ruke, dve noge i trup; 5 je olimpijskih krugova; 5 kontinenata; petozračna simetrija morske zvezde i mnogih cvetova je oblik njihove poetske lepote… Svoj značaj broj 5 najjasnije očituje jezgrom jabuke, krucijalnim simbolom sveopšteg saznanja. Najzad 5 petokrakih zvezda u neprekinutom nizu označuje kvalitet, a 5 je ocena najvišeg znanja… Pet proteklih godina postojanja TERPSIHORE potvrda su njenog značaja.

Čestitam nagrađenima i pohvaljenima, želeći da im to bude ne samo potvrda postignutog, već, pre svega potstrek za dalje usavršavanje.

Zahvaljujemo Žiriju na objektivnom i profesionalno obavljenom radu, sa željom da sledeći ima takodje težak posao da medju mnogim izdvoji najbolje medju jednakima.

SREĆAN VAM SUTRAŠNJI PRAZNIK UZ POZDRAV: IGRAJTE, IGRA VREDI VIŠE OD HILJADU REČI!

Povodom Svetskog Dana igre koji se održava svake godine 29. aprila tročlani žiri Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, na sednici 25. aprila ove godine u sastavu: Bahram M. Juldašev, Prvak baleta, baletski pedagog i koreograf, (predsednik), Jadranka Jovanović, Prvakinja Opere Narodnog pozorišta i Milan Rus, Prvi solista Baleta Narodnog pozorišta, doneo je odluku da se nagrada Terpsihora za 2016. godinu posthumno dodeli Mirjani Nešić, dugogodišnjem pedagogu klasičnog baleta Baletske škole Lujo Davičo u Beogradu;

Specijalna Pohvala dodeljuje se Festivalu koreografskih minijatura u organizaciji Udruženja baletskih umetnika Srbije iz Beograda.

OBRAZLOŽENJE:
Nagrada Terpsihora 2016.
Mirjana Nešić, pedagog klasičnog baleta

Ovogodišnja Nagrada Terpsihora je presedan jer je posthumno dodeljena Mirjani Nešić, dugogodišnjem pedagogu klasičnog baleta Baletske škole Lujo Davičo u Beogradu. Stručni Žiri je u svojoj odluci naglasio da se nesmeju zaboraviti počeci baletskih igrača i onih koji su zaslužni za njihovo formiranje i obrazovanje. Mirjana Nešić je bila pojam pedagoga jer nije samo učila baletskom zanatu već je bila vaspitač u pravom smislu reči brojnih generacija igrača, naučivši ih da se talenat bez discipline i predanog rada vrlo brzo pretvara u svoju suprotnost, da je neophodno kultivisati sebe, širiti znanje kako bi stečeni zanat postao umetnost.

Žiri je je naglasio da su mnogi učenici Mirjane Nešić postigli zapažene rezultate kao prvi igrači ne samo kod nas već i u svetu, ostavivši neizbrisiv trag u profesiji koja je prolazna, teška i vrhunska. Za svoj dragoceni doprinos pedagoškom radu dodeljena joj je Nagrada za životno delo Udruženja baletskih umetnika Srbije.

Mirjana Nešić napustila nas je 5. marta ove godine.

Žiri je nastavljajući kriterijume ranijih nastojao da u godini malog jubileje (pet godina) ne izneveri značaj ovog priznanja, u vremenu u kome je veliki broj nagrada izgubio svoju prvobitnu namenu, kao i da da značaj obrazovanju u polju umetničke igre, kako bi budući pedagozi sledili put Mirjane Nešić.

Specijalna pohvala 2016.
Festival koreografskih minijatura

Festival koreografskih minijatura, osnovan je 1997. godine kao Međunarodni plesni festival koji se održava svake godine u Narodnom pozorištu u Beogradu u organizaciji svog osnivača, Udruženja baletskih umetnika Srbije koji ove godine proslavlja jubilej, XX godina od osnivanja.

Misija Festivala koreografskih minijatura je promovisanje umetničke igre u svakom smislu kao i da upozna stručnu i široku javnost sa aktuelnim i očekivanim putevima razvoja i podržavanja ove značajane i nezamenjive delatnosti u okvru umetničke igre.

Uloga Festivala u podsticaju, obrazovanju i razvoju domaće plesne scene je bitna jer pored domaćih stvaralaca kojima pruža mogućnost da predstave svoj rad, pruža mogućnost i međunarodnim takmičarima da svojim učešćem obogate festival kvalitetnim predstavljanjem novih tendencija u igri.

Mnogi laureati festivala postali su poznati koreografi na svetskoj umetničkoj sceni, i naj taj način podstaknuti da nastave samostalnu koreografsku delatnost kod nas i u svetu.

Nagrada Terpsihora bila je uručena ćerki Mirjane Nešić Sanji Nešić, a Specijalna pohvala Anđeliji Todorović predsednici Udruženja baletskih umetnika Srbije i direktorki Festivala koreografskih minijatura.

Dosadašnji dobitnici Nagrade Terpsihora su: Ana Pavlović, Jovan Veselinović Konstantin Kostjukov, Đorđe Makarević;

Specijalne pohvale dobili su Svet baleta autorke Drine Pešić, Bitef dance kompanija, Balet Narodnog pozorišta, Balerine Foruma za novi ples iz Novog Sada i Festival koreografskih minijatura.

Nagradu i Specijalnu pohvalu podržali su Zlatni sponzor Terpsihore 2016. Mantasystem, Ministarstvo kulture i informisanja i Institut za umetničku igru Beograd.

Udruženje baletskih umetnika Srbije svake godine šalje poruku jednog našeg eminentnog umetnika iz oblasti umetničke igre povodom Međunarodnog dana igre koji je ustanovio CID UNESCO 1982. godine. Autor ovogodišnje poruke posvećene prazniku koji se tradicionlano obeležava 29. aprila širom sveta je Ivanka Lukateli primabalerina, pedagog, koreograf, baletski kritičar i dobitnica posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije:

Danas je dan kada mi igrači slavimo igru i odajemo joj počast. Ona je naša profesija, čini naš život potpunim. U nju verujemo, kao u jedinu religiju. Za druge, kojima igra nije profesija, ona čeka da joj se otvore vrata. A tada se dešava čarolija, sve postaje onako kako treba da bude, bez ikakvog napora i uz čistu radost.

Ko jednom otkrije igru, zauvek ostaje njen poštovalac jer shavata- ona je tu od prvog našeg udisaja, do poslednjeg pozdrava. Ritam su mamini otkucaji srca, prva muzika koju zavolimo, koračanje ulicom, razgovor sa prijateljima.
Kad sretnemo pravog igrača, tada možemo videti da zapravo pleše nešto izvan njega, što čini skladnu celinu kojoj se divimo. Tada osećamo kako igra izaziva osećaj slobode i zato često poželimo da joj damo šansu da iznova procveta u nama.

Zato zaplešite danas, ne sutra, napustite onog sebe koji je zaboravio da pleše. Budite radosni i u ekstazi, jer kad plešete, svaki deo tela pleše sa vama. Tada vam se otvaraju sva vrata i ceo život će vam se pretvoriti u ples – biće otvoren i radostan.

Kad pronađete svoje korake savladaćete i jezik istine. Jer igra se samo ponekad dešava na sceni a zapravo je umetnost života i svakoga od nas.

Terpsihora 2016.

Tročlani žiri koji je sastavljen od eminentnih ličnosti činili su Ksenija Dinjaški, pedagog klasičnog baleta, teoretičar igre i kritičar, Rosa Milić baletski umetnik i pedagog klasičnog baleta i Slobodan Beštić, dramski umetnik, odlučili su da Nagradu Terpsihora dobije Đorđe Makarević za predstavu ONI.

Izabrana tema baleta Oni, psihički poremećena porodica i mladić koji na svirep način ubija mlade devojke, bila je višestruko inspirativna u stvaralačkim nastojanjima koreografa i reditelja Đorđa Makarevića. Sukobljavajući se sa nesvakidašnjim sadržajem predstave, želeći da pronikne u najbitniji problem ove priče, kako nastaje ubica, Makarević nam je poslao poruku o važnosti vaspitanja dece i mladih ljudi. Prateći zahtevnost scenskog prikazivanja surovih događanja, koreografskim jezikom je dolazio do najdragocenijih stvaralačkih rezultata. Imajući izbor da u koreografskom istraživanju krene putem koji mu najviše odgovara, izabrao je klasično baletsku osnovu u spoju s neophodnim slobodnim – savremenim pokretom. Upravo je taj spoj pokazao delotvornost koreografskog učinka i predstavlja primer čistog i jasnog pristupa načinu koreografskog izražavanja.

Specijalna pohvala dodeljena je autorskom timu predstave BALERINE. Žiri je istakao da su autorke nagrađene predstave Balerine u sastavu reditelj i dramaturg Milena Bogavac, koreograf i asistent režije Olivera Kovačević Crnjanski i koautorke i izvođači: Jelena Alempijević, Sonja Batić, Frosina Dimovska, Milena Krkotić, Andreja Kulešević, Jelena Marković, Sanja Pavić, Ista Stepanov i Sara Tošić, dale veliki doprinos u razumevanju društveno zapostavljene umetničke institucije klasične i savremene igre kod nas. One razotkrivaju na izgled glamuroznu profesiju, otkrivajući koliko rada, truda, ljubavi i posvećenosti je potrebno da bi se bavile umetnošću igre. Balerine su jedinstvena kreativna celina izbalansiranih sekvenci plesa i teksta ujednačenog umetničkog zahvata. One su spoj do detalja iskoreografisanih plesnih, tekstualnih i svih drugih scenskih kretnji, bez improvizacija, nejasnoća i propusta u toku kompleksnog umetničkog toka zbivanja. Balerine su predstava o ljubavi i lepoti, umetničko delo trajne vrednosti jer na nov i poseban način rasvetljavaju život u igri i oko nje.

Forum za novi ples, čiju predstavu nagrađujemo, je ansambl savremene igre koji deluje od 2002. godine u okviru Baleta Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. Forum se godinama uspešno bavi edukacijom plesača i publike i afirmacijom savremenog plesa, dajući značajan doprinos razvoju savremene plesne scene u Novom Sadu i Srbiji. Prepoznatljiv je po uspešnim produkcijama, publici koja ceni forumsku stvaralačku misao i po nagradama na domaćim i inostranim festivalima.

Nagradu i Specijalnu pohvalu Terpsihora podržali su Ministarstvo kulture i informisanja i Institut za umetničku igru.

Terpsihora 2015

Na sednici održanoj 14. aprila, žiri Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, u sastavu Jovan Veselinović, predsednik, Duška Sifnios, dugogodišnja prvakinja Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu i trupe Morisa Bežara, kao i Gordan Dragović, profesor operske režije i glume na Odseku za solo pevanje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, jednoglasno je doneo odluku da se nagrada “Terpsihora” dodeli Konstantinu Kostjukovu.

Ove godine žiri je delovao u tročlanom sastavu, budući da je Žarko Prebil bio sprečen da zbog obaveza uzme učešće u radu, dok se Konstantin Kostjukov povukao iz rada žirija, na predlog ostalih članova.

Žiri je istakao dobitnikov dugogodišnji, predani, uspešni i trajni doprinos baletskoj umetnosti, smatrajući da je Kostjukov najupečatljiviji baletski umetnik svoje generacije, koji je virtuozno i jednako uspešno izvodio predstave klasičnog, neoklasičnog i modernog karaktera.

Specijalna pohvala dodeljuje se ansamblu Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu za ostvarene rezultate visokog profesionalnog nivoa i za doprinos promociji kulture naše zemlje tokom mnogobrojnih gostovanja u svetu.

Terpsihora 2014.

Solista baleta Jovan Veselinović je dobitnik nagrade „Terpsihora” za 2013. godinu, koju dodeljuje Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije.

Petočlani žiri u sastavu: prvakinja baleta Narodnog pozorišta Ana Pavlović (predsednik), baletski kritičar i teatrolog Milica Zajcev , glumica Tanja Bošković, scenograf i kostimograf Miodrag Tabački i dirigent Narodnog pozorišta Đorđe Pavlović, saopštio je da je Veselinović svojim doprinosom na matičnoj sceni dao nezaobilazan doprinos klasičnom baletu i savremenoj igri, ne samo u tekućoj sezoni već u kompletnom igračkom stažu. „Svojim interpretacijama Veselinović je na visokom tehničkom nivou interpretirao naslovne uloge repertoara baleta Narodnog pozorišta. Isto tako je ostvario gostovanja na scenama u Novom Sadu i Skoplju”, navodi se u obrazloženju žirija.

Jovan Veselinović je diplomirao na Akademiji klasičnog baleta „Princeze Grejs” u Monte Karlu u klasi Marike Bezobrazove. Oženjen je balerinom Ivanom Veselinović i otac je dva sina, saopšteno je iz PUBS-a.

Specijalna pohvala Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije jednoglasno je dodeljena odlukom žirija igračima Bitef Dance kompanije, koji su na čelu sa direktorkom Jelenom Kajgo ostvarili veliki doprinos u savremenoj igri Srbije, kao i veliki broj gostovanja u zemlji i regionu, na kojima su i nebrojeno puta nagrađivani. Bitef Dance kompanija sarađuje sa najpoznatijim koreografima svetske plesne scene.

Terpsihora 2013.

U Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu je na Svetski dan igre, 29. aprila, 2012 godine uručena nagrada “Terpsihora”, novoustanovljena nagrada za vrhunske rezultate u baletskoj umetnosti u predhodnoj sezoni. Žiri u sastavu: Ivanka Lukateli, primabalerina i baletski pedagog i predsednik žirija, Snežana Arnautović, scenograf i akademski slikar, Božidar Đurović, pozorišni i radio reditelj i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, Ronald Savković, prvak baleta i koreograf i Kokan Mladenović, pozorišni reditelj i upravnik Ateljea 212, doneli su odluku da prvi lauerat ove nagrade bude Ana Pavlović, prvakinja Baleta Narodnog pozorišta. Istog dana biće dodeljena i pohvala za unapređenje baletske umetnosti, solistkinji Baleta Narodnog pozorišta i autoru emisije “Svet baleta” na TV Art, Drini Pešić.

Predsednica žirija Ivanka Lukateli povodom nagrade je rekla:

“Ana Pavlović je umetnica, koja svojim dugogodišnjom kvalitetnom igrom na sceni svog matičnog Narodnog pozorišta, kao i na scenama u regionu i svetu, neguje tradiciju predhodnika Srpskog baleta.

Svojim pristupom i poštovanjem svakog poverenog zadatka, pa bio to i mali, kao u poslednjoj premijeri na sceni Narodnog pozorišta, uloga Roksane u baletu Aleksandar ili u reprizi baleta Bajadera u naslovnoj ulozi, Ana je pokazala da je baš ona pravi izbor i da igra zato što je to deo nje same.

Ana Pavlović ima bogat opus u svojoj karijeri, ističem da su tu zastupljena najteža ostvarenja klasičnog repertoara, koje na tako visokom nivou dugi niz godina nije nimalo jednostavno odbraniti, naročito u odnosu na igrače iz drugih zemalja, a što je Ana uspela.

Nagrada koja se zove Terpsihora, po muzi i zaštitnici igre, kao i tradicija Srpskog baleta, kojom se ponose generacije, sa imenima koja se pamte, sada imaju dostojnog sledbenika u delu ovogodišnjeg dobitnika Ane Pavlović.”

Terpsihora 2012.