Članovi žirija godišnje nagrade i specijalne pohvale Terpsihora 2020. u sastavu Prof. dr Vera Obradović Predsednica, Nela Antonović i Milan Rus članovi žirija održali su sastanak 15. januara ove godine na kome su razmotrili predstojeće predloge i sublimirali dosadašnje rezultate.
Nagrada i Specijalna pohvala Terpsihora 2020. biće uručena na Svetski dan igre 29. aprila u Muzeju Narodnog pozorišta Beograd.
Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije želi srećne novogodišnje i božićne praznike svim svojim članovima, prijateljima, kolegama, poslenicima umetničke igre i njihovim porodicama.
Urednici publikacije za umetničku igru CTEПART izdali su sedamdeseti decembarski broj i sa ovim brojem najavili prestanak rada i gašenje lista.
Prvi broj publikacije za umetničku igru CTEПART objavljen je u januaru 2013. godine, a imenu lista kumovala je Maja Klisinski perkusionista, sastavljajući u nazivu na engleskom jeziku Step (korak) i Art (umetnost) koji je u ideju oblikovao glavni i odgovorni urednik Aleksandar Ilić, stavljajući naslov u ćirilicu i latinicu aludirajući i na igru pisama koja se koriste kod nas.
Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije publikaciju CTEПART pokrenulo je sopstvenim snagama, (bez ičije pomoći) a list je izlazio deset puta godišnje (svakog meseca, osim jula i augusta).
U njegovim 70×40 strana objavljeno je 56 intervjua uglednih ličnosti, vesti, kratke napise o važnim događajima, nadama i problemima u svetu umetničke igre, uzdržavajući se od kritičarskih ocena, bez potpisanih autora, fotografije nisu pobrojane (imena navedena pod Saradnici u impresumu).
Besplatno je upućivan na mnoge adrese: baletskim školama i klubovima, pozorištima, kulturnim centrima u unutrašnjosti i regionu.
Na kraju, koji je uvek na početku treba priznati grešku: prvih 10 brojeva finansijski je pomogla firma DEHA (Specijalizovana radnja za baletsku opremu Marijane Langerholc), jedne godine Ministarstvo za kulturu i informisanje, zatim nematerijalnu i materijalnu pomoć nepoznati donator, a sve ostale brojeve Dekan Instituta za umetničku igru iz Beograda Prof. dr Vladimir Tomašević.
Prva trojka: glavni i odgovorni urednik Aleksandar Ilić, urednik Teodora Sujić i dizajner Darija Kovačević.
Druga trojka: glavni i odgovorni urednik Aleksandar Ilić, urednik Teodora Sujić i dizajner Snežana Arnautović Stjepanović.
U Beogradu je 4. decembra preminuo baletski umetnik Borivoje Mladenović, (1936.).
Rođen u Gruži kod Kragujevca, odrastao je u Beogradu gde je osnove baletskog obrazovanja stekao u Srednjoj baletskoj školi Lujo Davičo klasa Sima Laketić i Nina Kirsanova, Smilja Torbica, Sonja Lankau.
Postao je član Baletskog ansambla Makedonskog narodnog teatra u Skoplju 1954. do 1956. godine a potom i član Baleta u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Dve godine, bio je član Baletskog ansambla u Dizeldorfu gde se usavršavao kod čuvenog pedagoga Viktora Gzovskog
Po povratku u Narodno pozorište u Beogradu, postao je solista i ubrzo nosilac glavnih uloga u skoro svim baletskim predstavama koje su bile na repertoaru.Za to vreme partnerke su mi bile : Rut Parnel, Jovanka Bjegojević, Višnja Đorđević, Dušica Tomić, Lidija Pilipenko, Duška Sifnios, Ivanka Lukateli, Milica Bijelić. U isto vreme bio je stalni gost Baleta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu; partnerke su mu bile novosadske prvakinje : Erika Marijaš i Biljana Maksić.
Njegova igra se odlikovala, staloženošću, muževnošću i skladnim igračkim linijama u klasičnim baletima, ali i predstavama modernijeg stila kao i u nacionalnom repertoaru.
U bogatoj igračkoj karijeri, Borivoje Mladenović je ostvario niz veoma zapaženih uloga i u operama Faust, Karmen, Zaljubljen u tri narandže (posebno u Knezu Igoru). U punoj umetničkoj zrelosti kreirao je više veoma upečatljivih karakternih baletskih likova, ispoljavajući izgrađeni smisao za dramsko oblikovanje plesnih uloga.
Poznat je kao veoma požrtvovan i pouzdan partner.
Igračku karijeru je završio 1985, ali je nastavio da nastupa u dramskim predstavama. Bio je Majordamus, Markiz i Učitelj igranja u Konaku (režija Mira Trailović), Fuše u predstavi Napoleon ( režija Nađa Janjetović).
Značajne uloge: Oficir (Kraljica ostrva), Mandarin Čudesni mandarin, Romeo,Tibaldo (Romeo i Julija), Princ Dezire i Plava ptica (Uspavana lepotica) Princ Albert Žizela, Palemon princ (Ondina ), Princ (Labudovo jezero) Čovek (Šesta simfonija), Tankred (Dvoboj Tankreda i Klorinde) Golem (Golem), Marko
(Ohridska legenda), Stihovi-oblici Verlen Faust (Abraksas),Osvajač (Darinkin dar), Grof Vronski (Ana Karenjina), Kralj miševa Krcko Oraščić”, Svekar (Katarina Izmailova). Zatim, uloge u baletima: Siledžija (Susret u Luisvilu), Dvojnik (Čovek pred ogledalom), Lojko Zobar (Makar Čudra – ciganska poema) Princ (Sebastijan), Gradonačelnik (Kopelija), Glavni Tatarin (Polovecke igre) Upravnik ludnice (Per Gint)…
Za ulogu Golema u baletu Golem Dimitrija Parlića, dobio je Nagradu Narodnog pozorišta, a 28. oktobra 2002. i Nagradu za životno delo Udruženja baletskih umetnika Srbije. Nacionalnu penziju, kao umetnik koji je značajno doprineo našoj kulturno-umetničkoj sceni, dobio je 2008.
Institut za umetničku igru, popularni IUI, je prvi visokoškolski akreditovani studijski program za klasičan balet, savremenu igru, koreografiju i scensku narodnu igru i muziku u našoj zemlji. Na Institutu svakoga dana vri kao u košnici – smenjuju se gostujući koreografi iz celog sveta, održavaju se redovni časovi, proba se za nekoliko projekata istovremeno, studenti dolaze na konsultacije, da razmene mišljenje sa svojim profesorima oko novih plesnih projekata, instalacija, predstava u koje su trenutno uključeni, dolaze saradnici iz različitih institucija i organizacija koji predlažu saradnju. I to je samo deo ove zahuktale mašinerije, koja ovih dana slavi petogodišnjicu postojanja.
Institut za umetničku igru osnovao je profesor dr Vladimir Tomašević sa grupom priznatih umetnika, koji su svoje obrazovanje i iskustvo sticali na poznatim svetskim Univerzitetima i školama i koji su i sami umetnici koji realizuju svoj rad kako sa studentima u okviru Instituta tako i samostalno, kod nas i u svetu. Profesor dr Tomašević je preciznom analizom došao do zaključka da u našem obrazovnom sistemu zaista nedostaje fakultet za balet i savremenu igru i odgovorio je na potrebu koja je već niz decenija postojala a to je da naši mladi igrači kada završe srednje škole imaju gde da nastave svoje školovanje i ne moraju nužno da idu u inostranstvo.
Međutim, sama struktura studija, koje inače traju tri godine a onda se nastavljaju kao master i doktorske studije, jeste dobrim delom inspirisana visokoškolskim ustanovama za igru iz sveta, kao što je na primer čuveni Triniti Laban Centar za muziku i ples u Londonu. Profesor Aleksandar Ilić, koji vodi studijski program, inače naš poznati koreograf i igrač, je preneo svoje iskustvo sa master studija u Triniti Laban Centru i to se ispostavilo kao dobitna formula i u našim uslovima. Naravno, cela struktura studija postoji zahvaljujući profesorskom timu, gde se svako pojedinačno mišljenje uvažava i utiče na dizajn, ove mogli bismo reći, prave umetničke laboratorije. Jer kao u svakoj laboratoriji i profesori i studenti takođe i puno eksperimentišu u uslovima koji sami kreiraju, proces je podjednako važan kao i rezultat i rad na različitim tehnikama moderne igre i klasičnog baleta se prepliće sa teorijom, koja se opet prepliće sa nizom izvedenih projekata. Svi se ohrabruju da sanjaju svoj umetnički san i ako je nešto specifično za ovu instituciju jeste da se oseća da i profesori i studenti gore za onim što rade. Jer kao što je kazala jedna od najvažnijih koreografkinja XX veka, Marta Grejem: Veliki plesači nisu veliki zbog njihove tehnike već zbog njihove strasti.
Još jedna specifičnost Instituta jeste da se studenti ohrabruju da nastupaju od samog početka studiranja i na taj način stiču neophodno iskustvo, ali i postaju vrlo brzo vidljivi na našoj sceni ali i u inostranstvu. Saradnja se ostvaruje sa različitim kućama i festivalima kao što su Narodno pozorište, Teatar Vuk, Sava Centar, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Šibenski plesni festival, Tanzelarija iz Sarajeva, Festival Velenje iz Slovenije, baletska škola u Gračanici kao i mnogi drugi. Zanimljivo je da su čuveni Aprilski susreti u SKC-u takođe prostor gde se realizuju brojni radovi studenata Instituta. Pod nadahnutim vođstvom profesorke dr Snežane Arnautović, inače poznate vizuelne umetnice i performerke, studenti se svakog aprila oprobavaju u najsavremenijim umetničkim formama, realizujući instalacije, performanse za specifične prostore, video radove. Na zidovima vise fotografije rađene u saradnji sa profesorom fotografije Nemanjom Marašem, na sceni se odigravaju zanimljive forme koje su spoj modernog plesa, opere i teatra koje supervizira profesor Aleksandar Nikolić, operski i pozorišni reditelj, poznat po svojim modernim operskim inscenacijama. S obzirom da i potpisnica ovih redova dolazi iz angažovanog eksperimentalnog teatra, studenti su u prilici da otkrivaju veze između svih ovih različitih formi.
I priča se ne završava kada studenti završe osnovne studije jer je osnovana i Transition Dance kompanija, koja predstavlja spoj između postdiplomskog programa i intenzivne plesačko – koreografske prakse s idejom da okupi najzanimljivije mlade koreografe i igrače da bi stvarali originalna dela ili preuzimali najinteresantnija dela važnih koreografa ili igrača sa domaće i svetske scene. Ukratko, tu mladi koreografi i igrači mogu da steknu iskustvo života u jednoj profesionalnoj plesnoj kompaniji. Studentima se takođe daje i prilika da ostanu na Institutu kao saradnici na nastavi sa mogućnošću razvijanja pedagoške karijere.
I kao u svakoj inovativnoj umetničkoj grupi, na Institutu se stalno dešavaju promene. Tako je osnovan i Balet mladih, koji vodi Bahram M Juldašev, zaslužni umetnik Ruske federacije, koji je imao i svoje prvo javno predstavljanje na sceni popularnog Teatra Vuka.
Pored neophodnih učionica i baletskih studija u kojima se odvija nastava, od skoro Institut je dobio i svoju kamernu scenu sa idejom da pre svega pruži mogućnost studentima i članovima Transition Dance kompanije i Baleta mladih da imaju svoju scenu ali i da u budućnosti postane još jedna zanimljiva plesna i eksperimentalna scena u gradu.
Ali ono što je najvažnije jeste suština koja bi mogla da se opiše rečima čarobnice modernog plesnog teatra, Pine Bauš: Mene ne zanima kako se ljudi kreću, već šta ih pokreće!
Na Institutu se podstiče razmišljanje i neguju se autorske ličnosti.
Dijana Milošević,
Direktorka DAH Teatra i profesorka Instituta za umetničku igru Beograd.
Politika subota 9. novembar 2019.
Kubanska balerina i koreografkinja Alisija Alonso, baletska legenda, napustila nas je u 99. godini. Alisija Alonso je na Kubi stvorila posebnu školu u svetu baleta, koja je mešala ritmove i stvorila prepoznatljiv stil. Rođena je u Havani 21. decembra 1920, a umetničku karijeru počela je u SAD gde je njena porodica emigrirala. Pet godina kasnije osnovala je sopstvenu trupu koja je, posle revolucije koju je predvodio Fidel Kastro 1959, postala Nacionalni balet Kube čija je bila direktorka Alisija Alonso skoro ceo život je igrala orijentisanjem prema svetlosnim reperima postavljenim na sceni, prema navodima njenog drugog supruga, direktora Nacionalnog muzeja igre Pedra Simona. Odložila je svoje baletske patike 1995. sa 74 godine. Tada je postala zahtevan koreograf koji je neumorno tražio od igrača da se ponavlja svaki pokret dok se ne postigne savršenstvo. Ja igram u glavi, bio je njen moto.
rvakinja Baleta Narodnog pozorišta Bojana Žegarac Knežević, nastupila je 23. oktobra prvi put u ulogama Odete i Odilije u Labudovom jezeru Petra Iljiča Čajkovskog u koreografiji i režiji Konstantina Kostjukova. Princa Zigfrida igrao je Igora Pastor, a grofa Rotbarta Jovica Begojev.
U predstavi učestvuje ansambl Baleta i Orkestar Narodnog pozorišta pod dirigentskim vođstvom maestra Đorđa Pavlovića. Ova verzija baleta Labudovo jezero postavljena je 2. juna ove godini, zamenivši s a repertoara čuvenu verziju
Dimitrija Parlića.
Dragana Milošević je Pokrajinski sekretar za kulturu. Uspešnu karijeru muzičkog umetnika (u stalnom radnom odnosu kao član sekcije I violina sa trenutnim statusom mirovanja, u orkestru Opere i baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, takođe stalni član I violina Vojvođanskog simfonijskog orkestra, Zrenjaninske filharmonije, Zrenjaninskog kamernog orkestra I Orkestra Camerata Academica Iz Novog Sada) zamenila je neatraktivnom, teškom obavezom arbitra kulturno umetničkih zbivanja u Pokrajini.
Ljubazno se odazvala pozivu СТЕПART-a za saradnju.
Možete li da sažeto objasnite suštinu funkcije koju obavljate i svoje stasavanje od dečijih igara do današnje zahtevne obaveze?
D.M: Obzirom da se muzikom bavim od ranog detinjstva, tačnije od svoje šeste godine, muzičko obrazovanje od osnovne, preko srednje muzičke škole, a zatim Akademije umetnosti u Novom Sadu, izgradilo je moju ličnost u smislu besprekorne discipline koja se danas odražava u savesnom I marljivom obavljanju funkcije na kojoj se trenutno nalazim. Sekretarijat na čijem sam čelu podjednaku pažnju posvećuje svakom od tri segmenta koje obuhvata I za čije funkcionisanje I razvoj je, u opsegu svojih nadležnosti, odgovoran.Zaista nije lako biti na čelu jednog ovakvog sekretarijata, ali mje istovremeno I izazovno. Reč je zapravo o kombinaciji strateškog promišljanja svih oblasti nza koje smo zaduženi I svakodnevnog operativnog rada na rešavanju problema kojih uvek ima I koji ne trpe odlaganje. Tu su, razume se, I pripreme za sednice Pokrajinske vlade, čiji sam član, I gotovo svakodnevni razgovori sa gostima iz zemlje I inostranstva, čiji smisao je otvaranje novih puteva I definisanje modela saradnje. To sve jeste jedan veliki napor, a satisfakcija za njega je svaki, makar I najmanji napredak u oblastima koje naš sekretarijat pokriva, a takvih napredaka verujte, nije malo.
Odabir Vašeg životnog poziva-muzika, dijametralno se razlikuje od sadašnje političke funkcije Sekretara za kulturu Pokrajine. Kako je došlo do transformacije umetnika u poslenika zakonom zacrtane rukovodeće funkcije?
D.M: Početak aktivnog bavljenje politikom uslovile su aktuelne tadašnje prilike u našoj državi. Od tada je proteklo 18 godina, tačnije punoletstvo uspešnog balansiranja I građenja naizgled dijametralno suprotnih profesija. U prilog tome svedoče dva mandata na mestu odbornika u Skupštini grada Novog Sada, diplomiranje na akademiji umetnosti u Novom Sadu, dva mandata kao poslanik u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine, neprekidno angažovanje u gore navedenim orkestrima u Vojvodini, pa sve do sadašnje pozicije Pokrajinskog sekretara za kulturu, informisanje I odnose sa verskim zajednicama.
Pređašnji rad u orkestru omogućio Vam je temeljan uvid u probleme s kojim se susreću današnji, ne samo muzički umetnici.
Vidite li način i put kako da se reše ta vajkadašnja nerešiva pitanja?
D.M: Upravo zbog prirode problema sa kojima sam bila u direktnoj vezi do imenovanja na ovu funkciju, za proteklih godinu I po dana u mnogome su unapređeni uslovi rada umetnika I otvorena su nova brojna pitanja ka postizanju boljih standarda I kvaliteta kojima nije bila posvećivana pažnja proteklih decenija. Svesna činjenice da je jedan od osnovnih uzroka tih istih problema, česti nedostatak finansijskih sredstava, I da se godinama nagomilani problemi ne mogu rešiti za samo jedan dan, zahvaljujući aktuelnoj Pokrajinskoj vladi smo uspeli da, čini mi se u rekordno kratkom roku, povećamo iznos finansiranja, kako rada ustanova čiji smo osnivači, tako I putem naših javnih konkursa.
Muzika i pokret su vekovna nerazdvojiva ljidska težnja za svima razumljivim jezikom. Odabrali ste muziku; kako svojim muzičkim očima vidite njeno sadejstvo s pokretom, igrom?
D.M: Radeći skoro čitavu deceniju kao član orkestra Opere I baleta Srpskog narodnog pozorišta, pokret za mene predstavlja nodvojivi deo muzike, ne samo kroz nastup vrsnih baletskih igrača naše scene, već I kroz lični pokret pri izvođenju bilo kog muzičkog obrasca. Za mene je pokret pojačano dejstvo muzike u odnosu na emociju koju ona treba da izazove kod slušaoca, što implicira da svojom sinergijom upotpunjuju I daju konačan prikaz umetnosti.
U Vašoj pozdravnoj reči prilikom otvaranja nove muzičke manifestacije, specifične i kod nas i u svetu, jedinstvene OPERARIJE, kratko i sažeto ste izneli svoj radni (i životni) prosede: Podržati, usmeriti, podstaći civilizacijski razvoj mladih, upućujući ih da nauče kako se deli istina od obmane,šta je suština prave umetnosti, a šta zavodljivost kiča.
Ko vam i kako pomaže pri ostvarivanju cilja tog zadatka?
D.M: Koliko god da su često nevidljivi, pa stoga proizilazi pogrešna pretpostavka da je to mali broj ljudi, zapravo je čitava vojska poslenika u kulturi koji svojim svakodnevnim radom, makar I sa mikrodoprinosom, čine zapravo veliki I hrabri tim I svojom požrtvovanošću grade fabriku kulture.
OPERARIJA?
D.M: 14. jun 2019. godine ispisao je stranice istorije klasične muzike u Srbiji obzirom na činjenicu da je ovo prvi operski festival u našoj zemlji, I rođen je baš u našem najstarijem nacionalnom teatru Srpskom narodnom pozorištu, gde je pre 122 godine izvedena prva operska predstava. Duga tradicija od 72 odnosno 122 godine postojanja opere u našem pozorištu dokaz je koliko je društvu važan ovaj segment muzičke umetnosti, kao I kontinuirani razvoj naše kulture. I sam Platon je bio uveren da je država onakva baš kakva je u njoj muzika. Upravo zbog klasične muzike, kao ličnog životnog opredeljenja, I kao neko ko 30 godina svira violinu, bila mi je velika čast I istovremeno privilegija da prisustvujem osnivanju ovog festivala. Konceptualno različite predstave, omasovljenje publike sa posebnim akcentom podrške mlađim generacijama, ovaj sedmodnevni festival opravdao je očekivanja njegovog idejnog tvorca, direktora Opere Srpskog narodnog pozorišta, Aleksandra Stankova, I potvrdio ponosnu titulu Evropske prestonice kulture.
Novi Sad i Beograd su tako blizu. Zašto su tako udaljeni?
D.M: Delimično mogu da se složim sa tezom da su Novi Sad I Beograd udaljeni, u odnosu na nedovoljno umrežene aktivnosti, međutim istovremeno moramo konstatovati činjenicu da je u ekspanziji razmena umetnika ova dva grada, sve čvršća saradnja srodnih ustanova kulture, posebno u koprodukcijama I zajedničkih nastojanja u strateškom razvoju.
Novi Sad koji je s pravom dugo nosio časno ime vojvođanske Atine, zašto je ustuknuo pred beogradskom agresivnom užurbanošću, umesto da se svojom trdicionalnom smirenom mudrošću udružio sa svojim bratskim gradom, u traženju najboljeg puta u budćnost?
D.M: Novi Sad i dalje sa ponosom nosi naziv srpska Atina. U prilog tome govori I činjenica da će 2021. godine biti Evropska prestonica kulture I u odnosu na aktivnu kulturnu scenu, smatram da nije ustuknuo pred beogradskom agresivnom užurbanošću, već pravi odličan balans smirenog I užurbanog upravo u cilju bolje budućnosti.
СТЕПART je publikacija namenjena događajima iz sveta igre, zato pitanje:
Mogu li dva baletska ansambla iz dve velike, značajne, prostorno i profesionalno bliske pozorišne kuće da sarađuju, u stvari da rade kao celina, razmenjujući i združujući prvake, ansamble, tehniku i ostale delatnosti u ostvarivanju novih i oživljavanju starih projekata?
D.M: Kao dokaz sistemskih napora aktuelne Pokrajinske vlade za unapređenje kvaliteta rada, svedoči potpisani Protokol o dugoročnoj umetničkoj I poslovno-tehničkoj saradnji naša dva teatra novembra 2016. godine. Ovaj protocol ima za cilj da omogući najbolje osnove I uslove za međusobnu saradnju, unapređenje kulturne politike Republike Srbije što podrazumeva obezbeđivanje recipročnih gostovanja na scenama u Beogradu I Novom Sadu, zajedničke produkcije svih umetničkih ansambala, razmeni autora, umetnika I drugih saradnika u obostranom interesu.
Aktivnih muških igrača hronično nema dovoljno. Što zato što se malo dečaka odlučuje za taj, na prvi pogled glamurozan posao, ili zato što je igračka profesija kratkotarajna, a budućnost neizvesna.
Pogubna, (da se ne kaže nehumana i neznalačka) odluka iz 2014. godine o zabrani zapošljavanja novih igrača (bilo ženskih bilo muških), i ne regulisanog pitanja neophodne dužine radnog staža za sticvanje pune penzije profesionalnih igrača dovela je to toga, da se rešenje nalazi u dugogodišnjim honorarnim odnosima.
Kako se to permanentno aktuelno pitanje rešava, ili će biti rešeno u Vojvodini?
D.M: Činjenica je da je deficitarno učešće muških baletskih igrača I to je pitanje za celokupnu kulturnu javnost u odnosu na kreiranje svesti o ovoj profesiji. Koliko se naša država ozbiljno bavi problemom neregulisanog pitanja dužine radnog staža za sticanje penzije profesionalnih igrača, govori činjenica da je trenutno u izradi akt koji će regulisati višedecenijski problem I samim tim rešiti dugogodišnje honorarne odnose u baletskim ansamblima. Osim državnih organa, u izradu navedenog akta uključena je I stručna javnost.
Delujete krhko, sa smeškom urođenog šarma, prosto ste antipod uobičajene predstave o izgledu žene koja se bavi politikom. Ili je možda kulturna politika bliža ženskom karakteru, jer sve ono što je sabrano pod pojmom KULTURA, odnosno ono što se podrazumeva pod civilizacijom, srž je ženskog bića.
Ovako sagledana Vaša funkcija stavlja pred Vas najznačajniji zadatak jedne nacije: formiranje i odgajivanje mladih generacija, na kojima treba da počiva budućnost naše Otadžbine.
Otkrijte tajnu na koji način to postižete?
D.M: Kako ste sami naveli u Vašem pitanju, da sam antipod uobičajene predstave o izgledu žene koja se bavi politikom, podatak koji sadrži 30 godina bavljenja muzikom I 18 godina aktivnog bavljenja politikom, prosto svedoči o netipičnosti uspešnog spoja nespojivog. Iz ovoga možete I sami da zaključite da tajna na koji način to postižem pre svega leži u mom karakteru, istovremeno u neprekidnoj ambiciji I dovoljnoj hrabrosti da odgovorim izazovu koji se pred mene postavlja.
Kako sarađujete s kolegama (muškim)?
D.M: Imam izuzetnu saradnju sa svim svojim kolegama. Ni jednog trenutka u svom dosadašnjem radu nisam osetila neravnopravan položaj kako pri donošenju odluka tako ni u samom odnosu sa muškim kolegama, pa čak I u odnosu na činjenicu da sam najmlađi član Pokrajinske vlade. Imamo potpuno ravnopravan odnos, pun poštovanja I zaista radimo kao tim.
KO STE VI:
- prijateljstvo;
- iskrenost;
- planovi (želje)?
D.M: Odgovor na pitanje delimično leži u svim prethodnim odgovorima I nadam se da će isti upotpuniti moja buduća nastojanja I dela koja govore uvek više od reči. Okružena mnoštvom prijatelja, često toliko iskrena I na svoju štetu, želje su mi nepresušan izvor motivacije I planiram da ih ostvarujem jednu po jednu.
Zahvaljujemo na saradnji sa željom da se uspostave i održe iskrene i prijateljske saradničke veze između dva najznačajnija grada naše Domovine.
U Svečanoj sali umetnosti Biblioteke grada Beograda, Knez Mihailova 56. s početkom u 19.00 časova održaće će se promocija prevoda knjige Modeliranje pedagoškog rada baletskih repetitora, autora Tanje Vujisić Todorovske
O knjizi će autorka kaže:
Interes za proučavanje baletske pedagogije bio je logična posledica nedostatka teoriske misli u ovoj oblasti u tradiciji makedonske plesne kulture. Potreba da se pronađe put kroz koji u praksi baletski repetitori daju odgovor na osnovna pitanja ove profesije, profesije zbog koje je baletski umetnik na sceni, kao i za prirodu igre i individualni odnos umetnika prema njoj, bili su vodeća ideja u ovom radu.
Inicijativa zasnovana na sopstvenom dugogodišnjem scenskom iskustvu i saznanju stečenom tokom repetitorske prakse, dopunjen je sistematskim proučavanjem i pažljivim posmatranjem baletske igre, koju su podržali vrsni stručnjaci iz oblasti baleta, pedagogije i pručavanja naučnog dela, moje mentorke Eleonore M. Stabljak, profesora na katedri za pedagogiju Filološkog fakulteta pri Univerzitetu Kirilo i Metodije i dr Stefanije Leškove.
Rezultati istraživanja proizašli su iz prirode baletske umetnosti kao izraza unutrašnje ljudske suštine prenete pokretom i igrom.Cilj ove knjige je proširivanje i produbljivanje znanja repetitora i otvaranja perspektive za razvoj ove delatnosti, koja je suštinski važna pri vaspitavanju mladih umetnika.
O knjizi će govoriti:
Moderator Prof. Milena Šećerović, suizdavač, Centar Fabula Nostra, Beograd
Prof. dr Vladimir Tomašević, izdavač, Institut za umetničku igru Beograd
Prof. dr Vera Obradović Ljubinković
Gabriela Teglaši Jojkić, recezent izdanja na srpskom jeziku
Tanja Vujisić Todorovska, autor knjige.
Zašto smo odlučili da prevedemo ovu knjigu?
Prevodeći ovu knjigu saznavali smo mnogo, potvrđivali ono što smo već znali i stekli potpun uvid u značaj i neophodnost nezamenljivog, nevidljivog poslenika u pripremi, stvaranju i ostvarivanju čarobne iluzije koja se zove baletska predstava.
Prevodioci knjige Teodora Sujić i Prof. Aleksandar Ilić.
Na sceni Teatra Vuk u organizaciji Instituta za umetničku igru večeras je premijerno izveden Gala koncert kompanije Balet mladih.
Na početku programa publici su se obratili direktorka Fondacije za mlade talenete grada Beograda Ana Zekavica i dekan Instituta za umetničku igru Prof. dr Vladimir Tomašević.
Pred prepunim gledalištem Teatra Vuk publici su se predstavili učenici osnovnih i srednjih baletskih škola, u okviru programa koji je osmislio balet majstor Bahram M. Juldašev uz asistenciju Ivanke Lukateli, Milice Bezmarević, Mile Stijak i korepetitorke Ane Spremić.
U okviru programa izvedene su numere iz baleta Pahita, Uspavana lepotica, Rajmonde, Harlekinada, a zahtevni repertoar klasičnog balete su izveli: Anastasija Vujnović, Anđela Laušević, Anastasija Nikčević, Andrea Tot, Polikseni Kurtanović, Milena Janković, Teodora Mirić, Olja Aleksić, Elena Pejić, Natalija Tapić, Dunja Senić, Jelena Milošev, Jelena Milovanović, Nikola Korać, Ksenija Sinđić, Vladimir Sekulić, Lazar Tirić, Sara Ivanović, Una Petrović Poljak, Jana Đorđević, Lana Migrić, Iris Čano, Lara Rodrigues Ristić, Lena Ćulibrk, Luna Povrenović, Sara Jaćović, Minja Nikodijević, Mila Jović, Ana Svorcan, Teodora Đurđević, Lana Prodanović, Filip Stanić, Anđela Đurić, Ana Đeković, Dea Medaković, Ana Radošević.
Naredno izvođenje programa zakazano je 21. decembar.
Više fotografija pogledajte OVDE.
