DRAMATURG: DA ili NE?
Baleti se ne postavljaju, baleti se stvaraju, kažu da su to poslednje reči mitskog igrača Vaclava Fomiča Njižinskog, pre nego što je zauvek zaronio u neslućene tajne okeana tišine.
Da. Sve velike, nezaboravne balete klasičnog repertaoara, stvarali su majstori imaginacije i igračke veštine.
No, ove reči najviše priliče današnjim delima umetničkog plesa odnosno sinergije koja proističe iz ideje, znanja, umeća, pre svega talenta između koreografa i igrača.
A dramaturg? Gde je u toj međusobno neraskidivoj vezi njegovo mesto?
Da li je on onaj treći koji u skladnu vezu dvoje, unosi smutnju, remeti ustaljeni ritam?
Ne. Dramaturg je ono treće oko koje vidi bolje jer nije omeđano sopstvenom maštom.
Dramaturg je dragoceni savetnik, dragoceni čistač od izlišnog, iako često veoma zavodljivog viška.
On je onaj dragoceni treći u Svetom trojstvu ideja (koreograf), ostvarenje (igrač) i povezivanje u čvrstu zajednicu igrom otelotvorene ideje (dramaturg).
Šta je dramaturgija uopšte, a šta je ili bi trebalo da bude plesna dramaturgija? Treba poći od zajedničkih dodira između govornog i plesnog teatra, a naročito od njihovih razlika. Osnovna razlika je njihov istrument izražavanja: izgovorena reč prema plesom dočaranoj ideji neke reče. U stvari, u igri naročito savremenoj skoro uvek se polazi od sasvim novih pokreta ili kombinacija pokreta, ne od zapisa ili muzičkih partitura kao kod klasičnog baleta, i zato su koreografije savremenih plesnih komada ugrožene od zaborava, odnosno čuvaju se isključivo u pmaćenju. Još je Žan Žak Nover* u svom delu Pisma za igru i balet (1760. Letters sur la d’anse et sur ballets) između ostalog naglasio nasušnu potrebu i značaj dramaturgije u nastajanju smislenog plesnog dela.
Praktične potrebe za pojavu plesnog dramaturga u procesu nastajanja plesnog komada je neophodnost ustanovljavanja prakse analize oblika plesnog pokreta, plesne kompozicije, estetske osnove pojedinih plesnih vrsta a pre svega strukture plesne predstave.
Rad, odnosno obaveza plesnog dramaturga je kao i kod pozorišnog dramaturga da pomogne pri struktuiranju plesnog materijala koji je u stvaralačkoj uzajamnosti s igračima ostvario koreograf (ova saradnja između igrača savremene igre i koreografa za razliku od saradnje koreografa i igrača u klasičnom baletu u kome pokret od A do Š određuje koreograf) jedna je od najbitnijih karakteristika savremenog plesa.
Plesni dramaturg je saradnik koreografa i ravnopravan član tima koji stvara plesnu predstavu, neophodan je da bude vičan analitičkom razumevanju i shvatanju, opisivanju i procenjivanju izvođačkog nivoa plesa; uspostavljanju veze s drugim umetničkim oblicima; sarađuje s izvođačkim timom pri odabiru pokreta; sardržajnom sažimanju ili širenju situacije; naglašavanju kontrasta, sve do, ako se ukaže potreba dogradnje teme novim značenjima zajedno s koreografom i plesačima.
A šta je ples? To je našin ljudskog izražavanja pokretom. Od uobičajenog, svakodnevnog kretanja razlikuje ga svesno oblikovanje misli u pokret u prostoru i vremenu. Plesni pokret je transformacija namenskih pokreta u apstraktan, idiomatski, i dostiže simboličko značenje. Plesni stvaralac, koreograf, transponujući ideju o ideji u sofisticirane oblike u nastajanju i nestajanju, stvara delo koje može naravno, ukoliko je iskreno, da deluje na gledaoca (što i jeste cilj) snažnim emotivnim uticajem.
Savremeni, takozvani nereprezntativni ples poznat kao i apstraktan ples, za razliku od reprezentativnog (klasičan balet) koji se oslanja na priču, a koreograf sledi libreto i muziku, i ako ne sledi priču već ideju podstaknutu nekim drugim umetničkim delom ili prosto idejom ideje, zgusnutom emocijom, izvođačkom perfekcijom, originalnom simfonijom pokreta, lepotom, dramatičnošću iskaza komunicira s gledaocima, ne samo dozvoljavajući im već i sugerišući i podstičući ih na mnoga, različita shvatanja poruka ili značenja plesa. To nikako ne znači da nereprezentativni ples ne sadrži organizacioni princip čak i ako ne iskazuje priču kao priču. Ipak osnovna linija ideje trebalo bi da bude jasna i prepoznatljiva kao rezultat jasne vizije koju želi koreograf da plesom da izrazi.
Kada se koreograf izražava čistim oblicima pokreta, onim kojim ne prikazuju očigledno, ne sme da izgubi iz vida suštinu, koja je u biti reminiscencija stvarnog kretanja živih bića, prirode i kosmosa i ima sopstvenu dramaturgiju ritmički prepletenu dinamikom kvaliteta. Plesni pokret može sam po sebi da bude tvorac izraza, u kom slučaju koreograf i dramaturg moraju da obezbede uslove za njegovo isticanje.
Ritam je osnova igre, bez njega nema plesa, bez njega kao ni bez kretanja nema života: sve se ritmički kreće i okreće u mikrokosmosu i makrokosmosu. Sve je kretanje, sve je ples. Ali, struktura pokreta bez ritma je monotona. Dramaturg ima zadatak da kao posmatrač s ostojanja pomogne koreografu i igračima da sakupljanjem delova svesno i smisaono oblikuju celinu, odnosno iskažu plesnu misao.
Dramaturški koncept je cilj smišljenog scenskog izvođenja a dramaturg je izvršilac tog zadatka. Odnos plesnog dramaturga i koreografa u suštini je saradnički jer združeno rade na konačnom uobličavanju koreografske ideje. Dramaturg gleda na celinu, a koreografova pažnja je usmeren ka svakom pojedinom detalju. Saradnja dramaturga i koreografa počiva na interakciji dva načina gledanja što doprinosi uspešnom dijalogu, u stvari uspešnom ostvarivanju zajedničkog cilja.
Ne postoji precizna granica između ove dve delatnosti jer dramaturgija je neodvojiva od koreografije. Kada koreograf priprema koncept novog dela, sarađuje s dramaturgom pri njegovoj razradi pri čemu njihove različite perspektive doprinose celovitom nastanku predstave.
Obe ove funkcije često su sjedinjenje u istoj osobi: koreograf – dramaturg, što je dosadašnja praksa pokazala kao delotvoreno.
tekst oslonjen na prevoda sa slovenačkog M. T. Đorđevića, Dramaturgija u plesu, Neja Kos: objavljeno u TKH, Časopis za teoriju izvođačkih umetnosti broj 3, april 2002.
*Neverre Jean Georges (1727-1810.) francuski igrač, koreograf i teoretičar igre. Prvi uveo dramsku radnju i pantomimu u balet. U ovom delu jednom od najznačajnijih za budući razvoj umetničke igre zalaže se za stvaranje baletskih dela na zakonima dramaturgije.