RAZGOVOR: ANA IGNJATOVIĆ ZAGORAC

RAZGOVOR: ANA IGNJATOVIĆ ZAGORAC

Povodom Nagrade koju je Ana Ignjatović Zagorac dobila od Udruženja baletskih umetnika Srbije za interpretaciju savremene igre Smiljana Mandukić, čestitajući uputili smo joj nekoliko pitanja.

Da li verujete u podelu na klasičan balet i savremenu igru?
A.I.Z: Smatram da su to dve odvojene celine koje koegzistiraju jedna uz drugu. Nastale su u različitim istorijskim periodima iz različitih socijalnih potreba. Danas se one često prožimaju i dopunjuju jedna drugu.
Po svojoj vokaciji pripadate umetnicima okupljenim oko Bitef dance kompanije, šta je bilo presudno da se opredelite za savremenu umetničku igru iako ste školovani kao klasična balerina?
A.I.Z: Bio je to sklop okolnosti. U trenutku kada sam diplomirala u baletskoj školi jedina vrata koja su mi bila otvorena za profesionalni angažman bila su u KPGT-u (Kazalište, Pozorište, Gledališče, Teatar). Tu sam došla u prvi kontakt sa savremenom igrom i ostala u njoj do dana današnjeg.
Da li Vas je rukovodio instinkt ili svesna odluka?
A.I.Z: Zvezde . Instinkt. Okolnosti. Ljubav.
Da li Vam je cilj da se novim igračkim jezikom suprotstavite ustaljenim kanonima klasične igre ili je to jednostavno stvaralački imperativ?
A.I.Z: Ne suprotstavljam se kanonima klasične baletske igre već ih po potrebi koristim u svom svaralačkom radu, ali moj izbor je prvenstveno savremena igra. Ona mi omogućuje pristup različitim koreografskim jezicima i konceptima. Svaki početak rada s novim autorom je novi izazov i svojevrsna kreativna avantura.
Da li je to otpor jednom zauvek, takoreći okamenjenom načinu mišljenja u klasičnom baletu, ili je to želja da telo sanja slobodu?
A.I.Z: Moja odluka da se bavim savremenom igrom ne dolazi iz revolta prema klasičnom baletu već iz potrebe za različitim formama izražavanja ili željom da telo sanja slobodu i da je ostvari.
Sve do sada što ste odigrali nosi Vaš lični pečat i izdvaja Vas među sličnima, kako to postižete?
A.I.Z: Važna mi je korelacija autor, delo/zamisao, izvođač. Da bih mogla da pronađem svoje mesto u nekom projektu, važno je da razumem ideju, pronađem i izgradim svoju liniju u njoj i u toku procesa rada pokušam da je nadogradim.
Da li se plašite, ne neuspeha već nerazumevanja?
A.I.Z: Nerazumevanje je nažalost naša svakodnevica, ali važno je da ne odustajemo. I dalje verujem da se stvari pomeraju i da mogu biti bolje.
Vaše nedavno učešće u predstavi Don Žuan koreografkinje Maše Kolar izdvojilo Vas je između jednakih i kao da je svetlost reflektora ukazala na jednog novog Don Žuana u ženskom obličju, da li ste bili svesni toga?
A.I.Z: Koreografkinja Maša Kolar dodelila mi je ulogu osobe koja slabi poziciju Don Žuana i za trenutak zauzima njegovo mesto. Time je želela da ukaže na promenu u savremenom svetu u odnosu na vreme kada nastaje mit o Don Žuanu, a to je vreme izjednačenja polova i jačanje uloge žene u društvu. Predstavu završava devojka u ulozi Don Žuana.
Šta za Vas znači takva predpostavka?
A.I.Z: Meni je ta pretpostavka tematski interesantna jer se predstava bavi idejom arhetipa Don Žuana u tom smislu, što se ne vezuje za pol i vreme.
Mislite li da je za sve veće interesovanje za umetničku igru, osećanje koje budi sigurnost koju daje samo nesputana imaginacija?
A.I.Z: Mislim da je većem interesovanju doprinela veća dostupnost i prisutnost kod nas. Ali osećanju sigurnosti nažalost nikada nije bilo mesta.
Igrali ste u koreografijama Ramon Uljea, Jasmin Vardimon, Marković – Kolar, Maše Kolar, Isidore Stanišić, Dalije Aćin, Nele Antonović… u čijim koreografijama bi ste još želeli da igrate?
A.I.Z: Imala sam sreće da kontinuirano radim sve ove godine s različitim domaćim i stranim koreografima. Moje trenutne želje su vezane za pedagogiju i rad s decom, ali i rad na novim zanimljivim projektima.
Da li Vam je važnije da Vaša igra bude lepa i dopadljiva ili da bude originalna, svojstvena, neobična i po tome upamćena?
A.I.Z: Odavno je estetika lepog postala manje bitna u umetnosti, važno je dopreti do publike na jedan dublji način. Važno je preneti neku ideju koja nije samo vezana za vizuelni aspekt predstave.
Šta mislite o značaju kritike? I da li je korisnija analiza ili kritika?
A.I.Z: Kritika u oblasti umetničke igre kod nas je na veoma niskom nivou, nema dovoljne edukacije i niko nije motivisan da se time bave.

KRITIKA PODRAZUMEVA ANALIZU, ŠTO KOD NAS NAJČEŠĆE NIJE SLUČAJ… 

Zapamćeni ste kao Violeta, u jednom nezaboravnom, kod nas neuobičajenom igračkom Triptihu. Čini se da ste tada Vi i Vaš partner Dejan Kolarov otvorili novu nepoznatu za nas stranicu savremene igre. Šta se od tada promenilo u shvatanju naše publike i koliko se izmenio način savremene igre kod nas?
A.I.Z: Naša publika danas ima mnogo više prilika da prati domaću i inostranu plesnu scenu. Sada imamo i Bitef dance kompaniju, koja daje publici mogućnost da redovno prati produkcije savremenog plesnog teatra i za koju su radili značajni domaći,regionalni i evropski koreografi. Svima su nam informacije pristupačnije nego ranije. Stvari su se dešavale i tada, samo mi ovde, nismo bili u mogućnosti da dođemo do njih.
Nagrada, podstrek ili kočnica?
A.I.Z: Priznanje.
Imate li neku neostvarenu želju?
A.I.Z: Čovek želi dok je živ…..

Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Share on Google+0Pin on Pinterest0Email this to someone

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *