INTERVJU: DRAGANA MILOŠEVIĆ

INTERVJU: DRAGANA MILOŠEVIĆ

Dragana Milošević je Pokrajinski sekretar za kulturu. Uspešnu karijeru muzičkog umetnika (u stalnom radnom odnosu kao član sekcije I violina sa trenutnim statusom mirovanja, u orkestru Opere i baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, takođe stalni član I violina Vojvođanskog simfonijskog orkestra, Zrenjaninske filharmonije, Zrenjaninskog kamernog orkestra I Orkestra Camerata Academica Iz Novog Sada) zamenila je neatraktivnom, teškom obavezom arbitra kulturno umetničkih zbivanja u Pokrajini.
Ljubazno se odazvala pozivu СТЕПART-a za saradnju.

Možete li da sažeto objasnite suštinu funkcije koju obavljate i svoje stasavanje od dečijih igara do današnje zahtevne obaveze?

D.M: Obzirom da se muzikom bavim od ranog detinjstva, tačnije od svoje šeste godine, muzičko obrazovanje od osnovne, preko srednje muzičke škole, a zatim Akademije umetnosti u Novom Sadu, izgradilo je moju ličnost u smislu besprekorne discipline koja se danas odražava u savesnom I marljivom obavljanju funkcije na kojoj se trenutno nalazim. Sekretarijat na čijem sam čelu podjednaku pažnju posvećuje svakom od tri segmenta koje obuhvata I za čije funkcionisanje I razvoj je, u opsegu svojih nadležnosti, odgovoran.Zaista nije lako biti na čelu jednog ovakvog sekretarijata, ali mje istovremeno I izazovno. Reč je zapravo o kombinaciji strateškog promišljanja svih oblasti nza koje smo zaduženi I svakodnevnog operativnog rada na rešavanju problema kojih uvek ima I koji ne trpe odlaganje. Tu su, razume se, I pripreme za sednice Pokrajinske vlade, čiji sam član, I gotovo svakodnevni razgovori sa gostima iz zemlje I inostranstva, čiji smisao je otvaranje novih puteva I definisanje modela saradnje. To sve jeste jedan veliki napor, a satisfakcija za njega je svaki, makar I najmanji napredak u oblastima koje naš sekretarijat pokriva, a takvih napredaka verujte, nije malo.

Odabir Vašeg životnog poziva-muzika, dijametralno se razlikuje od sadašnje političke funkcije Sekretara za kulturu Pokrajine. Kako je došlo do transformacije umetnika u poslenika zakonom zacrtane rukovodeće funkcije?

D.M: Početak aktivnog bavljenje politikom uslovile su aktuelne tadašnje prilike u našoj državi. Od tada je proteklo 18 godina, tačnije punoletstvo uspešnog balansiranja I građenja naizgled dijametralno suprotnih profesija. U prilog tome svedoče dva mandata na mestu odbornika u Skupštini grada Novog Sada, diplomiranje na akademiji umetnosti u Novom Sadu, dva mandata kao poslanik u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine, neprekidno angažovanje u gore navedenim orkestrima u Vojvodini, pa sve do sadašnje pozicije Pokrajinskog sekretara za kulturu, informisanje I odnose sa verskim zajednicama.

Pređašnji rad u orkestru omogućio Vam je temeljan uvid u probleme s kojim se susreću današnji, ne samo muzički umetnici.
Vidite li način i put kako da se reše ta vajkadašnja nerešiva pitanja?

D.M: Upravo zbog prirode problema sa kojima sam bila u direktnoj vezi do imenovanja na ovu funkciju, za proteklih godinu I po dana u mnogome su unapređeni uslovi rada umetnika I otvorena su nova brojna pitanja ka postizanju boljih standarda I kvaliteta kojima nije bila posvećivana pažnja proteklih decenija. Svesna činjenice da je jedan od osnovnih uzroka tih istih problema, česti nedostatak finansijskih sredstava, I da se godinama nagomilani problemi ne mogu rešiti za samo jedan dan, zahvaljujući aktuelnoj Pokrajinskoj vladi smo uspeli da, čini mi se u rekordno kratkom roku, povećamo iznos finansiranja, kako rada ustanova čiji smo osnivači, tako I putem naših javnih konkursa.

Muzika i pokret su vekovna nerazdvojiva ljidska težnja za svima razumljivim jezikom. Odabrali ste muziku; kako svojim muzičkim očima vidite njeno sadejstvo s pokretom, igrom?

D.M: Radeći skoro čitavu deceniju kao član orkestra Opere I baleta Srpskog narodnog pozorišta, pokret za mene predstavlja nodvojivi deo muzike, ne samo kroz nastup vrsnih baletskih igrača naše scene, već I kroz lični pokret pri izvođenju bilo kog muzičkog obrasca. Za mene je pokret pojačano dejstvo muzike u odnosu na emociju koju ona treba da izazove kod slušaoca, što implicira da svojom sinergijom upotpunjuju I daju konačan prikaz umetnosti.

U Vašoj pozdravnoj reči prilikom otvaranja nove muzičke manifestacije, specifične i kod nas i u svetu, jedinstvene OPERARIJE, kratko i sažeto ste izneli svoj radni (i životni) prosede: Podržati, usmeriti, podstaći civilizacijski razvoj mladih, upućujući ih da nauče kako se deli istina od obmane,šta je suština prave umetnosti, a šta zavodljivost kiča.
Ko vam i kako pomaže pri ostvarivanju cilja tog zadatka?

D.M: Koliko god da su često nevidljivi, pa stoga proizilazi pogrešna pretpostavka da je to mali broj ljudi, zapravo je čitava vojska poslenika u kulturi koji svojim svakodnevnim radom, makar I sa mikrodoprinosom, čine zapravo veliki I hrabri tim I svojom požrtvovanošću grade fabriku kulture.

OPERARIJA?

D.M: 14. jun 2019. godine ispisao je stranice istorije klasične muzike u Srbiji obzirom na činjenicu da je ovo prvi operski festival u našoj zemlji, I rođen je baš u našem najstarijem nacionalnom teatru Srpskom narodnom pozorištu, gde je pre 122 godine izvedena prva operska predstava. Duga tradicija od 72 odnosno 122 godine postojanja opere u našem pozorištu dokaz je koliko je društvu važan ovaj segment muzičke umetnosti, kao I kontinuirani razvoj naše kulture. I sam Platon je bio uveren da je država onakva baš kakva je u njoj muzika. Upravo zbog klasične muzike, kao ličnog životnog opredeljenja, I kao neko ko 30 godina svira violinu, bila mi je velika čast I istovremeno privilegija da prisustvujem osnivanju ovog festivala. Konceptualno različite predstave, omasovljenje publike sa posebnim akcentom podrške mlađim generacijama, ovaj sedmodnevni festival opravdao je očekivanja njegovog idejnog tvorca, direktora Opere Srpskog narodnog pozorišta, Aleksandra Stankova, I potvrdio ponosnu titulu Evropske prestonice kulture.

Novi Sad i Beograd su tako blizu. Zašto su tako udaljeni?

D.M: Delimično mogu da se složim sa tezom da su Novi Sad I Beograd udaljeni, u odnosu na nedovoljno umrežene aktivnosti, međutim istovremeno moramo konstatovati činjenicu da je u ekspanziji razmena umetnika ova dva grada, sve čvršća saradnja srodnih ustanova kulture, posebno u koprodukcijama I zajedničkih nastojanja u strateškom razvoju.

Novi Sad koji je s pravom dugo nosio časno ime vojvođanske Atine, zašto je ustuknuo pred beogradskom agresivnom užurbanošću, umesto da se svojom trdicionalnom smirenom mudrošću udružio sa svojim bratskim gradom, u traženju najboljeg puta u budćnost?

D.M: Novi Sad i dalje sa ponosom nosi naziv srpska Atina. U prilog tome govori I činjenica da će 2021. godine biti Evropska prestonica kulture I u odnosu na aktivnu kulturnu scenu, smatram da nije ustuknuo pred beogradskom agresivnom užurbanošću, već pravi odličan balans smirenog I užurbanog upravo u cilju bolje budućnosti.

СТЕПART je publikacija namenjena događajima iz sveta igre, zato pitanje:
Mogu li dva baletska ansambla iz dve velike, značajne, prostorno i profesionalno bliske pozorišne kuće da sarađuju, u stvari da rade kao celina, razmenjujući i združujući prvake, ansamble, tehniku i ostale delatnosti u ostvarivanju novih i oživljavanju starih projekata?

D.M: Kao dokaz sistemskih napora aktuelne Pokrajinske vlade za unapređenje kvaliteta rada, svedoči potpisani Protokol o dugoročnoj umetničkoj I poslovno-tehničkoj saradnji naša dva teatra novembra 2016. godine. Ovaj protocol ima za cilj da omogući najbolje osnove I uslove za međusobnu saradnju, unapređenje kulturne politike Republike Srbije što podrazumeva obezbeđivanje recipročnih gostovanja na scenama u Beogradu I Novom Sadu, zajedničke produkcije svih umetničkih ansambala, razmeni autora, umetnika I drugih saradnika u obostranom interesu.

Aktivnih muških igrača hronično nema dovoljno. Što zato što se malo dečaka odlučuje za taj, na prvi pogled glamurozan posao, ili zato što je igračka profesija kratkotarajna, a budućnost neizvesna.
Pogubna, (da se ne kaže nehumana i neznalačka) odluka iz 2014. godine o zabrani zapošljavanja novih igrača (bilo ženskih bilo muških), i ne regulisanog pitanja neophodne dužine radnog staža za sticvanje pune penzije profesionalnih igrača dovela je to toga, da se rešenje nalazi u dugogodišnjim honorarnim odnosima.
Kako se to permanentno aktuelno pitanje rešava, ili će biti rešeno u Vojvodini?

D.M: Činjenica je da je deficitarno učešće muških baletskih igrača I to je pitanje za celokupnu kulturnu javnost u odnosu na kreiranje svesti o ovoj profesiji. Koliko se naša država ozbiljno bavi problemom neregulisanog pitanja dužine radnog staža za sticanje penzije profesionalnih igrača, govori činjenica da je trenutno u izradi akt koji će regulisati višedecenijski problem I samim tim rešiti dugogodišnje honorarne odnose u baletskim ansamblima. Osim državnih organa, u izradu navedenog akta uključena je I stručna javnost.

Delujete krhko, sa smeškom urođenog šarma, prosto ste antipod uobičajene predstave o izgledu žene koja se bavi politikom. Ili je možda kulturna politika bliža ženskom karakteru, jer sve ono što je sabrano pod pojmom KULTURA, odnosno ono što se podrazumeva pod civilizacijom, srž je ženskog bića.
Ovako sagledana Vaša funkcija stavlja pred Vas najznačajniji zadatak jedne nacije: formiranje i odgajivanje mladih generacija, na kojima treba da počiva budućnost naše Otadžbine.
Otkrijte tajnu na koji način to postižete?

D.M: Kako ste sami naveli u Vašem pitanju, da sam antipod uobičajene predstave o izgledu žene koja se bavi politikom, podatak koji sadrži 30 godina bavljenja muzikom I 18 godina aktivnog bavljenja politikom, prosto svedoči o netipičnosti uspešnog spoja nespojivog. Iz ovoga možete I sami da zaključite da tajna na koji način to postižem pre svega leži u mom karakteru, istovremeno u neprekidnoj ambiciji I dovoljnoj hrabrosti da odgovorim izazovu koji se pred mene postavlja.

Kako sarađujete s kolegama (muškim)?

D.M: Imam izuzetnu saradnju sa svim svojim kolegama. Ni jednog trenutka u svom dosadašnjem radu nisam osetila neravnopravan položaj kako pri donošenju odluka tako ni u samom odnosu sa muškim kolegama, pa čak I u odnosu na činjenicu da sam najmlađi član Pokrajinske vlade. Imamo potpuno ravnopravan odnos, pun poštovanja I zaista radimo kao tim.

KO STE VI:
- prijateljstvo;
- iskrenost;
- planovi (želje)?

D.M: Odgovor na pitanje delimično leži u svim prethodnim odgovorima I nadam se da će isti upotpuniti moja buduća nastojanja I dela koja govore uvek više od reči. Okružena mnoštvom prijatelja, često toliko iskrena I na svoju štetu, želje su mi nepresušan izvor motivacije I planiram da ih ostvarujem jednu po jednu.

Zahvaljujemo na saradnji sa željom da se uspostave i održe iskrene i prijateljske saradničke veze između dva najznačajnija grada naše Domovine.

Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Share on Google+0Pin on Pinterest0Email this to someone

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *