BEZ KOMENTARA

BEZ KOMENTARA

Jedna od najuticajnijih kritičarki umetničke igre, Džudit Mekril, od juče je gošća Beograda.  Mekrilova se kritikom bavi već 32 godine, od kojih poslednje dve decenije piše za ugledni britanski Gardijan, u kojima često piče o Beogradskom festivalu igre, ali ovo je prvi put da prati festival iz Beograda.

Navodimo u celini tekst koji je objvaljen 23. marta u Večernjim novostima:

Jedna od najuticajnijih kritičarki umetničke igre, Džudit Mekril, od juče je gošća Beograda. Mekrilova se kritikom bavi već 32 godine, od kojih poslednje dve decenije piše za ugledni britanski Gardijan. U svojim najavama i osvrtima u Gardijanu, ona često govori o Beogradskom festivalu igre, ali je ovo prvi put da prati naš festival iz Beograda. U kratkom obraćanju ona kaže:

Ljudi koji se bave umetničkim igrom u svetu, ne znaju ništa o igri u Srbiji. Nema produkcija, a ni autora, odnosno koreografa koje bi mogli da navedemo. Ne znamo ni da li ima baletskih kuća, i kakav je njihov repertoar. Međutim, svi znamo mnogo o Beogradskom festivalu igre. To je događaj koji zaista pratimo, jer Beograd ima jedan od najboljih festivala umetničke igre u svetu! Neverovatno je da generacije umetnika koje su stasavale u poslednjih 16 godina u Beogradu, nisu prepisale po nešto od velikih majstora i najzanimljivijih autora današnjice.

Po važnosti i veličini, Beogradski festival igre se može svrstati među najveće u Evropi. Svoje mesto deli sa Bijenalom igre u Lionu, festivalom u Monpeljeu, ili londonskim festivalom Dance Umbrella. Međutim, po svojoj hrabrosti u otkrivanju najrazličitijih formi igre, i po svojoj aktuelnoj selekciji, Beograd je u prednosti. Vaš festival ima sjajan program!

Iznenađena sam publikom u Beogradu, koja je sinoć sa ogromnom pažnjom gledala i ovacijama ispratila trupu Eastman, i delo Fraktus V. Sidi Larbi Šerkauji se ponekad bavi komplikovanim temama. Konkretno, ovo delo je čitanje filozofije Naoma Čomskog. Igrači i muzičari najrazličitijih nacionalosti donose najrazličitija umeća i stilove igre, u neponovljivom saglasiju. Prikazati takav komad, a odmah nakon toga izvesti na scenu svu lepotu i virtuznost Holandskog teatra igre, ili sasvim mladu francusku trupu senzacionalnih hip hopera, jeste hrabrost jedne selekcije. Mogućnost da se vidi najšira slika, i da se igra prikaže kao jezik koji svi razumeju. U tome je danas uspeh igre, i na toj istoj frekvenciji je i uspeh Beogradskog festivala igre.

Mekrilova je govorila o važnosti kritike umetničke igre, objašnjavajući da Britanija ima svoje nacionalne kritičare koji prate sva dešavanja na domaćoj sceni, ali i mlade ljude koji slobodno i otvoreno komentarišu savremenu produkciju. „Popularnost umetničke igre u Britaniji danas je neverovatna, gotovo nekoliko puta veća od popularnosti dramskog teatra ili drugih umetničkih formi. Razlog je svakako u tome što pokret, odnosno telo ne može da slaže, i svi vole tu čistu komunikaciju, tu dobru emociju. Takođe, snaga igre je u vizuelnom elementu. Kao najbolji primer, Mekrilova navodi sutrašnji nastup Holandskog teatra igre, jer „se radi o ansamblu koji gaji jednu neverovatnu estetiku, u kojoj svaki detalj i sliku želite da zadržite što duže. Da ih sačuvate od zaborava. Ti radovi su pravjeni za najbolje igrače koje danas možete sresti, ljude koji čitav svoj život provode u baletskoj sali, sa neverovatnom strašću i poštovanjem prema profesiji koju su odabrali. Međutim, to su istovremeno dela očaravajuća u pogledu dekora, scenografije, svetla…

***

Na koferenciji za novinare koja je održana u prostorijama Nacionalne fondacije za igru ona je istakla značaj koji ima kritika za umetničku igru dodajući da Britanija ima svoje nacionalne kritičare koji prate sva dečavanja na domaćoj sceni, ali i mlade ljude koji slobodno i otvoreno komentariču savremenu produkciju.

 

Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Share on Google+0Pin on Pinterest0Email this to someone

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *