PREMIJERA HNK IVAN pl. ZAJC
U dugovekom pozorištu na razmeđi Sušaka, Rijeke i Opatije HNK Ivan pl. Zajc, 23. januara ove godine, hladne večeri omotane burom na minus stepeni Celzijusa održana je premijera neoklasičnog baleta San Ivanjske noći.
Leo Mujić, kao koreograf i reditelj predstave ovim činom je obeležio četiristotu godinu od smrti Viljema Šekspira, jednog od najznačajnijih pesnika i dramskih pisaca Engleske onog doba (1564-1616.). Nešto kasnije njegova slava prešla je La Manš i zacarila do današnjeg dana svetskim scenama. Nema pozorišne kuće a ni umetničke skupine, koja drži do svog renomea da na repertoaru nema neko njegovo delo, bilo kao izvornu zamisao Šekspira , bilo kao prilagođenom operskom ili baletskom izrazu.
Ova premijera zbila se u vreme čuvenog tradicionalnog Riječkog karnevala, i tako nas podsetila da je ondašnje poimanje sveta bilo prožeto karnevalskim duhom pod dugim uticajem tradicije antičkih parodijskih žanrova a potom i srednjevekovne narodne kulture.
Šekspirova komedija, nama poznata kao San letnje noći, bila je naručena za izvođenje prilikom svadbene ceremonije a docnije prerađena za izvođenje u javnom pozorištu.
Drama sadrži tri segmenta kojih se Leo Mujić u svojoj režiji i koreografija pridržavao: zaplet na dvoru; ljubavni nesporazum, predstava u predstavi (čest manir Vilijama Šekspira) groteska tkača Vratila i njegove grupe o tragičnoj ljubavi Pirama i Tizbe, i Oberon, Titanija, Puk i ceo vilinski svet.
Iza ove metafore Vilijam Šekspir je sakrio stvarnost izveštačenog velikaškog ponašanja, kome je suprostavio jednostavnost običnog života i vilinsko carstvo sna.
Navodimo tekst Lea Mujića, čija je poenta:NAJVAŽNIJI DEO SNA JE BUĐENJE. BUDIMO LI SE ISTI?
Poštujući delo koje je napisao Šekspir istražio sam međusobne odnose, život, smrt, seksualnost, plodnost. On nas ljulja između sna i jave u šumi osobnih želja, strasti, frustracija, te tuđih zahjteva, obaveza i čudesnih promena. Nivo svjesti u kome se nalazimo dok sanjamo, tko smo i kakvi sve možemo biti u kakve se situacije možemo dovesti i kakve sve odnose možemo ostvariti s drugim ljudima, najveća su inspiracija za stvaranje ovog baleta… osvetljavanje spodoba i vilenjaka skrivenih u nama samima… ŠTA ZNAČI KAD NETKO KAŽE, SANJAO SAM TE?
Autor ovog neoklasičnog baleta imao je na raspolaganju brojan i dobar ansambl i odlične soliste, među kojima se po veličini uspešno rešenog zadatka izdvajaju: Marta Kanazir (Titanija, Vilinska kraljica), Balint Rauscher* (Oberon, Vilinski kralj), Owien Lane (Puk) i Ali Tabbouch (Vratilo).