U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu premijerno će 13. oktobra biti izveden jedan od najlepših neoklasičnih baleta Dama s kamelijama na muziku Đuzepe Verdija. Ovom premijerom u kojoj je Violeta mlada primabalerina Ana Đurić novosadski balet počinje svoju ovogodišnju sezonu.

Od 26. do 29. septembra ove godine održano je I Međunarodno baletsko takmičenje Ballet Grand Prix Competition u Nišu.

Tročlani međunarodni žiri: Bahram M. Juldašev (Rusija), Gabor Kevehazi (Mađarska) i Fili Veverka (Češka) jednoglasno je odlučio da nagrade pripadnu:

Prva grupa juniori: Prva nagrada Natalija Tapić (Srbija), druga nagrada Emma Laura Marinova (Slovačka), treća nagrada Miroslava Nina Gajdosova (Slovačka) i Teodora Mirić (Srbija).

Druga grupa juniori: Prva nagrada Viktorija Masiarova (Slovačka), druga nagrada Karin Radiciova (Slovačka), treća nagrada Mina Protić (Srbija).

Seniori: prva nagrada Aleksa Colić (Srbija) i Milica Tančić (Srbija), druga nagrada Viktorija Viola Tekelova (Slovačka).

Održavanje ovog takmičenja podržali su Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Niš i Narodno pozorište Niš.

Aleksandar Nikolić, operski reditelj i Doc. na Institutu za umetničku igru u Beogradu poznat je beogradskoj operskoj publici po zamašnom poduhvatu, režiji praizvedbe domaće opere epopeje Melanholični snovi grofa Save Vladislavića srpskog kompozitora, profesora Fakulteta muzičke umetnosti Svetislava Božića.

Znalci umetničke igre sretali su njegovo ime i kao inicijatora i kao reditelja zapaženih filozofsko konceptualnih plesnih komada.

Neposredan povod za ovaj razgovor je on sam i njegov umetnički credo.

Kako biste predstavili samog sebe?
A.N: To kako bismo sami sebe predstavili često nema nikakve veze s time što mi zapravo jesmo. Često nema veze ni s tim kako nas drugi vide, još češće je u neskladu s onim što mi intimno osećamo, mislimo o sebi.
To kako predstavljamo sebe pronicljivom posmatraču otkriva sve naše skrivene želje, sve naše žudnje i tajne, strahove, boli, zebnje i razočaranja. Zašto otkriti nepoznatom pronicljivom čitaocu najintimniji deo sebe?
To je jedna od najzanimljivijih stvari kojoj me je naučio rediteljski zanat.

Ideja vodilja od kako ste postali sebe svesni bila je?
A.N: Uzbudljivost različitih životnih vodilja za mene leži u tome što su uvek bile mnoge, suprotstavljene i što nikada nije bila samo jedna. Uzbudljivo je otkrivati nove ideje vodilje, tragati za sledećom muzom. Uzbudljivo je rasti i istraživati. Svaka urađena predstava je jedan novi život, jedan novi zaključak i istovremeno sledeće postavljeno pitanje, put ka pronalaženju nove ideje vodilje.

Od mnogih sklonosti, da ne zloupotrebimo svetu reč talanat, šta Vas je najviše opčinjavalo i privlačilo?

A.N: Mi smo samo ljudi, šta je to što mi u svojoj sićušnosti i prolaznosti možemo da okaljamo? Pojavimo se, udahnemo, izdahnemo i nestanemo. Ideja o svetom pojmu talenta blista i ostaje zauvek. Bez bojazni zloupotrebite svetu reč, talenat će oprostiti čoveku.
Prva sećanja na ekstaze su uvek bila vezana za uživanje u umetnosti, osećanja da u njoj ima nečeg većeg i stvarnijeg od života samog, osećanja koncentrovanog i pročišćenog života u umetničkom delu. Te ekstaze su provocirale prve korake u stvaranju, otkrivanje upravljanja bojom, upravljanja linijom, tonom, rečju, pokretom, formama i sadržajima. I igra i rvanje sa svakom od tih čarolija je bila nova ekstaza, ali najveća se krila u sjedinjavanju svih tih izraza.

Često upotrebjavan  sveobuhvatan pojam renesansnog stvaraoca, da li bi u današnje vreme imperativa uske specijalnosti bilo moguće njegovo pojavljivanje?
A.N: Možda mu je danas, paradoksalno, lakše da se pojavi. Ako pravi dar postoji, možda mu je u nekoj zreloj tački razvoja jasnije protiv koje mediokritetske struje mora da pliva da bi održao sopstveni pravac. Ako postoji istinski sadržaj i istinsko razumevanje sveta, ako postoji izvrsnost, ona se gotovo bez izuzetka reflektuje na više različitih polja. Na kraju, vrhunski dometi nauke, umetnosti, filozofije zahtevaju istu posvećenost, dubinu, promišljanje, kreativnost… Na najvišem nivou ovih stvaralačkih aktivnosti forma se prevazilazi, otkrivaju se univerzalne vrednosti po kojima je ustrojeno sve u Kosmosu od atoma do Raja. Simfonija i jednačina, koreografija i etika, formula i slika svi imaju istu funkciju: otkrivanje najdubljih, a suštinskih tajni o Životu.
Nažalost, to ne može biti svakom dato, i to moramo da prihvatimo bez sentimentalnosti. U redu je što renesansni geniji ne vise sa svake grane. Važno je samo da pokušamo da ih pepoznamo i čujemo.

Da li se rad s operskim pevačima suštinski razlikuje od rada s igračima, obzirom na način izražavanja, prvi priču i osećanja pevaju, drugi ideju dela igraju?
A.N: Izražajna sredstva su različita, proces rada se razlikuje, odnos prema delu se razlikuje, odnos prema sebi i umetnosti se razlikuje, način na koji se daju uputstva od strane reditelja koreografa se razlikuje. Na prvi pogled razlike su beskrajne. Međutim, što su talenti pevača i igrača veći, što je njihovo razumevanje sveta veće, što je vrednost njihovog umetničkog proizvoda veća tada sve razlike odjednom nestaju. Osećate da radite sa Stvaraocem, s nekim ko prenosi neku misao i osećanje.

Vaše Metamorfoze I i II, naziv kapitalnog dela klasike, simbioza je nekoliko oblika ljudskog izražavanja: reči, muzike, pokreta… Sve češće se poseže za sadejstvom različitih umetnosti da bi se pojasnila ili razjasnila ideja poruke. Ne čini li Vam se da se na taj način gubi jednostavnost misli?
A.N: Moram da priznam da mi ideja vodilja tokom rada na Metamorfozama I i II nije bila da spajanjem različitih umetničkih sredstava nešto pojasnim. Uspešna ili ne, to mi nije bila namera i smatram da je taj pristup građenju dela drugorazredan. Sinkretizmu su me vodile druge pobude, uživanje u različitim jezicima različitih umetnosti, i poigravanje i proračun kojim od jezika u kom momentu izraziti koju misao i koje osećanje. Ono što može glas, ne može pokret. Ono što može pokret, ne može boja, etc…

MARA/SAD po kultnoj drami Petera Vajsa preoblikovan u plesni komad  ništa nije izgubio od svoje aktuelnosti i rečitosti, samo je dobio na snazi izraza. Pa pokret je bio pre reči, zar ne? Zapisan za večnost u našim genima ostao je za uvek svejezik čovčanstva.

Vaša režija i mentorstvo bili su siguran putokaz za mlade igrače. Otkrijte tajnu radnog uspeha?

A.N: Pokret je bio pre reči. Ali pre pokreta je bila Misao. Misao uvek i ispred svega. Misao i rezumevanje fenomena koji se istražuje. Svaka od naših umetnosti je samo forma, uzvišena i virtuozna, u koju upisujemo misao, onaj sadržaj koji imamo da ponudimo. Naša umetnost veština zanat samo je staklenka u kojoj je najlepši skupoceni miris naš sadržaj. Ako se staklenka razbije, miris je ispario u vazduh.
Moji student na Institutu za umetničku igru u Beogradu su brilijantni mladi ljudi, hrabri i pametni, talentovani i sposobni. Generacija studenata koja je radila Mara/Sad na čelu s koreografom Nikolom Pavlovićem je razumela ideju o misli ispred svega. Misao pre reči. Misao pre pokreta. Misao pre zvuka. Svakodnevno tesanje misli u brilijant.

Verujete li u čuda ?
A.N: Da, verujem. Svedočim im svakog dana, zar ne? Mi dišemo, čestice kiseonika ulaze u nas, a iz nas izleću čestice ugljen dioksida i mi smo živi. Ležimo u svojim krevetima, a planeta se okreće i mi putujemi kroz Kosmos. U svojoj brilijantnoj prirodnoj jednačini sunce se svake noći povlači, a vraća se svakog jutra i diktira ritam života i smrti svemu živom na planetui zemlji,Koliko je još primera čuda potrebno da u njih povertuje? Zar u odnosu na takva čuda ne dobijemo naboj da jedno takvo čudo doživimo i u svom intimnom životu?

Verujete li u Verovanje?
A.N: Ničega se u životu ne bih takao da pored strasti u sebi ne nalazim još i jaku veru, jaču od nade i ne slabiju od ljubavi,.

Vaš credo ne umetnički, ne životni već sveobuhvatni, sveznačni, jednostavni credo?
A.N: Život bez strasti nije život. Život bez misli nije život. Život bez ljubavi nije život.

Da li odvajate, delite Umetnost od Života?
A.N: Uvek su jasno odvojeni.
Život je često neorganizovana, čovečjim razumom neobuhvatna forma, brz jasanog početka, sredine i kraja. S druge strane, visoka umetnost je jasna, obihvatna, logična i jasno uobličena esencija života. Moja je sreća da se bavim zanatom koji se bavi proučavanjem i života i umetnosti.

Mislite li da je jednostavno komplikovanije od komplikovanog?
A.N: Još uvek nisam u fazi promišljanj stvaranja u kojoj mogu da kažem da sam osvojio i razumeo sve kompleksne forme koje su mi se ukazle, ili koje sam naslutio. Jos uvek mi je interesanstno da istražujem poliritmiju, polifoniju, devetnaestovekovni roman, El Grekov opus, renesanse tragedije, grčke trgedije…. to su sve izrazitio kompleksno i komplikovano postavljena remek dela naše civilizacije. S velikom strašću zaranjam u more kompleksnosti, rizikujuči da više nikada ne izronim. Drugima ostavljam šlauf da se okupaju u mlakoj vodi jednostavnog.

Ne ŠTA ste, nego KO ste Vi: 

            – Iskrenost; 

            – Prijateljstvo;

            – Želja (e).

A.N: Želje. I uvek samo želje. Najstrastvenije. Smo one zbog kojih se gube glava, život i reputacija.

Instrukcije za uplatu kotizacije možete pogledati na primerima uplatnica ispod:

Takmičari koji uplaćuju u dinarskoj protivvrednosti iz Srbije:

Takmičari koji uplaćuju u evrima iz inostranstva;

Međunarodno baletsko takmičenje Ballet Grand Prix Competition koje se održava od 26. do 29. septembra 2018. godine na sceni Narodnog pozorišta u Nišu, podseća da su prijave otvorene  do 20. septembra 2018. godine.

Međunarodno baletsko takmičenje Ballet Grand Prix Competition upućuje poziv za učešće svim školama i profesionalnim igračima za takmičenje koje je rangirano po uzrastu na Junior I (11 do 15 godina), Junior II (15 do 18 godina) i Senior (18 do 25 godina ).

Ballet Grand Prix Competition  kao jedini u regionu nudi mogućnost takmičenja u Grupnoj kategoriji i omogućuje učešće i baletskim studijima, pored  baletskih škola.

Ballet Grand Prix Competition podržano je od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Propozicije takmičenja srpski OVDE.

Propozicije takmičenja engleski OVDE.

Formular za prijavu možete preuzeti OVDE.

Za sve dodatne informacije informacije posetite facebook stranicu Ballet Grand Prix Competition ili putem email-a: balletgrandprixnish@gmail.com

Više o takmičenju pročitajte OVDE.

Povod za razgovor s direktorom baleta Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada Tonijem Ranđelovićem mnogobrojni su. Ne samo zato što je svoju uspešnu karijeru kao solista baleta (nedavno proslavio jubilej na sceni upečatljivo izvodeći karakternu rolu Kitrinog oca u baletu Don Kihot), zamenio mnogo težim, manje slavnim, bez aplauza, ulogom direktora – dežurnog krivca za sve i svašta u sadašnjem tegobnom trenutku u kojoj se nalaze naša kultura i umetnost.

Sjaj scene zamenili ste nezahvalnim, komplikovanim poslom rukovođenja pozorištem, odnosno baletom. Da li ste slutili da titula direktora skriva nebrojene zamke koje treba izbeći i uspešno rešiti do ostavrenja cilja?

T.R: Uopšte nisam imao takve misli u glavi. Poenta je da sjaj scene mora i dalje da bude sjajan. U želji takvih namera takozvane prepreke ni ne primećujete nego ih samo preskačete ukoliko postoje i težite sjaju koji obasjava kolege umetnike koji sa velikom ljubavlju i uživanjem donose baletsko delo.

Komplikovanu suštinu posebnog harizmatičnog sveta baletske umetnosti skriva glamur svetla pozornice, divljenja, aplauza i lepote. Koliko truda, razumvenja, strpljenja i dobre volje iziskuje uspostavljanje odnosa koji počiva na uzajmanom poštovanju i uspešnoj saradnji sa svakom ponaosob kompleksnom ličnošću baletskog ansambla da bi se očuvala očaravajuća lakoća igre?

T.R: Dobar plan, puno razgovora, posmatranje procesa rada pa i svakog ponaosob, bodrenje, stvaranje dobre atmosfere, stimulisanje, biti sve vreme prisutan u najbližem okruženju stvaranja umetnika. Sve su to faktori koji utiču na ličnosti baletskog sveta, te tada ne može da ne bude uspeh propraćen glamurom, divljenjem, ovacijama…

Ispod zvezdane prašine scene skrivaju se konstantni problemi: neodgovarajući radni prostori, nedovoljno sredstva za opremu predstava i angažovanje uglednih inostranih gostiju. Na koji način uspevate da kroz Scile i Haridbe ostvarite cilj?

T.R: U koliko čovek sebi postavi određeni cilj, smatram da je u tom slučaju svaki problem neprihvatljiv. U koliko se postavite pozitivno sa željom da nešto uradite dobro i da ostane i posle vas, tu onda nema mesta za probleme. Sve na svetu je rešivo.

Ne mali, dugoveki, uzaludni napori prihvatljivog rešavanja radnog staža za igrače je gvozdena rešetka za podmlađivanje ansambla. Da li i kako rešavate taj teško rešiv problem?

T.R: Dobro ste kazali GVOZDENA REŠETKA. Svi ljudi iz  sveta baleta se nalaze u gvozdenom kavezu po tom pitanju. Ne znam šta da kažem. Jedno je sigurno da te i takve stvari moraju da se podignu na viši nivo i da se to u državnom sistemu mora razjasniti i postaviti onako kako treba. Ako neko treba da se pita kako da se ti problemi prevaziđu, onda svakako ljudi iz baletske umetnosti to treba da budu. Mi najbolje poznajemo naše probleme i znamo koji je put do njihovog rešenja. Mora prvo da se razjasni u kom pravcu plovi ovaj brod i gde će stići. Ovakvom situacijom se gubi smisao i školovanja baletskih umetnika, a naročito profesionalnog rada. Poražavajuće je da jedna mala grupa ljudi iz sveta baleta ima takve probleme, a da naše veliko društvo ima tako značajna baletska pozorišna dostignuća. Na pitanje kako rešavam te probleme moj odgovor je konkretan. Dovijamo se raznim tehnikama dok ne potonemo!

U nekadašnjoj zajedničkoj velikoj zemlji u kojoj je bio ne mali broj pozorišta sa stalnim baletskim ansamblom novosadski Balet zauzimao je visoko mesto. To visoko mesto zauzima i sada u Srbiji i stoji uz rame beogradskom Baletu. Otkrijte tajnu uspeha?

T.R: Za nepune dve godine novosadski Balet puni velikih 70 godina postojanja. To je, složićete se sa mnom, ozbiljan jubilej. 31 godinu sam i ja deo toga. Veoma mi je drago da je Balet SNP tako visoko kotiran što mi daje još veću motivaciju za još boljim rezultatima. Velika dela su se desila za 70 godina i kada to sve izanalizirate shvatite da nikako nemate prava na loše rezultate. Dužnost mi je da, kao i dok sam igrao na sceni, imam jednu iskrenu posvećenost i veliko angažovanje  jer samo takav pristup od vas očekuju, jer on daje visoke rezultate. Kreativnost i osmišljavanje repertoara, stalna borba za ansambl, stalni promo programi, animiranje i upoznavanje publike sa radom Baleta, razne akcije i tu onda ne može da bude greške. Ali mislim da pre svega Balet SNP ne bi bio kotiran tako visoko da umetnici nisu takvi kakvi su. Balet SNP je uvek imao fenomenalne umetnike u svojim redovima te stoga je tu gde je do dana današnjeg, a nadam se da će i u budućnosti držati tu poziciju.

Novi Sad i Beograd deli mali broj kilometara. Da li je to prepreka za saradnju?

T.R: Ne naprotiv, u redovima Baleta Narodnog pozorišta vi imate veliki broj umetnika iz Novog Sada i to vrlo visoko kotiranih. Saradnja je oduvek bila jako dobra i biće i u buduće sasvim sam siguran.

Saradnja: razmena pojedinačnih gostovanja, razmena predstava, razmena koreografa… da li je po Vašoj oceni zadovoljavajuća?

T.R: Mi imamo mali hendikep jer naša scena je vrlo velika, u rangu Boljšoj teatra, a Narodno pozorište iz Beograda ima mnogo manju scenu tako da mi tamo teško gostujemo, dok je njima mnogo lakše da se uklope kod nas, a mi se uvek radujemo dolasku Baleta Narodnog pozorišta. Naše predstave mogu u Centar Sava i tamo smo nebrojeno puta igrali sa velikim uspehom.

Na koji način birate školovane mlade koreografe da bi im pružili neophodnu šansu?

T.R: Imali smo mnogo puta takve izazove, od neafirmisanih, posle naše scene postaju veoma popularni i vrlo dobro kotirani. Dajemo šansu posle procene svakom za koga smatramo da ima kapacitet, kako u koreografskom tako i u igračkom smislu.

Školovanih, talentovanih koreografa i igrača ima sve više kod nas. Prateći repertoar ova dva srpska pozorišta, može se zaključiti da se u glavnom kao koreografi pojavljuju uvek iste ličnosti. Kako to objasniti?

T.R: Mi smo nacionalne kuće. Jedna takva ustanova mora da ima određena pravila pa i u tom pravcu odabira koreografe. Pojam koregraf je širok. Danas se svi bave nekim koreografijama i misle da mogu sebe da nazovu koreografima. Ne, to je potpuno pogrešno. Veoma malo je, takoreći već dugo se nije desilo neko veće koreografsko ime kod nas, bar ne u klasičnom pogledu. Što se tiče modernih pogleda, tu imamo ekspanziju, samo je pitanje repertoarske politike: koliko klasike, a koliko i kakve moderne interpretacije, to jest u kom pravcu balet da usmerite. Balet SNP je pre svega usmeren ka klasici. Moderan izraz, to jest savremen, je veoma lepa forma ali mora da ima veliku snagu i koncept da zainteresuje publiku da bi dugo živeo na sceni.

Slično pitanje se odnosi i na mlade igrače: zašto najtalentovaniji odlaze, a nama dolaze iz drugih zemalja sasvim osrednji igrači?

T.R: Ne bih se složio da dolaze osrednji igrači. Balet SNP ima u svojim redovima vrhunske inostrane igrače koji su došli sa raznih mesta sveta. Jeste, Novi Sad, to jest novosadska Baletska škola, je dala nebrojen broj izuzetnih učenika koji su kod nas, u našim redovima ojačali pa krenuli svojim putem u potrazi za novim i malo drugačijim iskustvima. Postali su velike zvezde baleta. To je normalno, ne bi bilo normalno da to nije tako. Neko se vrati, a neko ne, nikada. Drago mi je da je to tako i da je svako negde sebe pronašao. Ne treba to posmatrati kao problem, mi imamo jedan zajednički jezik komunikacije, a to je BALET, i svi na celom svetu se razumemo. Baviti se baletom je nešto najlepše što mi se desilo u životu.

Vi kao da posedujete čarobni štapić Vile Jorgovan kojim neutrališete zle čini sadašnjice Vile Karabos. Gde ga krijete?

T.R: Moram da se nasmejem, dopada mi se poređenje sa Vilom Jorgovan i Karabos kao simbolima ovog vremena. Ponekad u šali znam da kažem da sam stvarno i mađioničar. Nemam štapić, naravno, ali drago mi je da ponekad izgleda kao da ga imam. Ne može se očekivati da u životu sve bude na tacni. Možda me baš ta Karabos inspiriše… biće da je to! Volim takve uloge i likove!!!

Pinokio. Večno aktuelna priča – više bajka za sve uzraste svih generacija, lepotom, poletom, entuzijazmom, predanošću i ljubavlju prema odabranom pozivu svih učesnika predstave opravdali su napore, brige i najlepše su prizanje Vašem trudu i odluci da se posvetite rešavanju teško rešivih problema. Da li smo u pravu?

T.R: Pinokio  – izgurali smo jednu dobru predstavu, složićete se. Puno dobrih naslova je Balet SNP-a imao za 70 godina vezanih za najmladju publiku. Vrlo mi je bilo bitno da uradimo nešto novo, malo drugačije. Videli ste da imamo razne projekcije: riba, velikog kita koji pliva, šume… osavremenili smo priču i približili je publici na jedan potpuno drugačiji, atraktivniji način. Voli publika Pinokija i nadam se da će ta ljubav trajati. A volimo i mi da igramo tu predstavu. Igrači baš uživaju. Volimo da osetimo tu reakciju publike koja zrači pozitivno. Svima nam je potrebno pozitivnih misli i zadovoljnih ljudi u okruženju, ozarenih lica. Kako ste kazali, Karabos jeste možda simbol sadašnjice ali i ona je jedna lepa dama kojoj su možda nametnuli neke situacije pa iz nje izbija ta osobina. Ljubav i lepa reč sve pobeđuju.

Na poziv Francuskog kulturnog centra iz Srbije Predsednik Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije Aleksandar Ilić učetvovaće na konferenciji EuropeanLab koja se održava 12. i 13. oktobra ove godine u Delfiju (Grčka).

EuropeanLab će okupiti kulturne poslenike iz Evrope koji će putem panela i diskusija razmeniti iskustva upravljanja kulturom, evropskim partnerstvima i kulturnom diplomatijom.

EuropeanLab je deo projekta TEATROSKOP [#teatroskop] u organizaciji Francuskog kulturnog centra Grčke i Francuske asocijacije ArtyFarty, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Grčke i Francuske.

Učešće Aleksandra Ilića na konferenciji EuropeanLab podržano je od strane Francuskog kulturnog centra iz Beograda i projekta TEATROSKOP.

Obaveštavamo Vas da Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije neće raditi od 30. jula do 31. avgusta 2018.

Prvi radni dan je 03. septembar 2018. godine

Na konferenciji za novinare povodom 27. BELEF-a koja će biti održana u ponedeljak 11. juna u 12.00 časova u Svečanoj sali Starog dvora (Dragoslava Jovanovića 2), Prof. Aleksandar Ilić predstaviće program festivala, vizuelno rešenje, prodajna mesta, cene ulaznica i način akreditovanja. Na konferenciji za novinare govoriće i Ivona Jevtić sekretarka za kulturu i An – Loren Viguru ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji.

Ovogodišnji BELEF održaće se od 22. juna do 15. jula.

Pozivamo vas da medijski ispratite ovaj događaj.

Kompletan program 27. BELEF-a pogledajte ovde.