SVETSKI DAN IGRE 2020.

TERPSIHORA ZA IGORA PASTORA

Nagradu i Specijalnu pohvalu Terpsihora, prestižno priznanje koje se dodeljuje na godišnjem nivou umetnicima ili institucijama kulture u oblasti umetničke igre, pre devet godina ustanovilo je Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije na inicijativu Prof. Aleksandra Ilića.

U 2020. godini, ovim priznanjima podsećamo se značajnih rezultata koja su ostvarena tokom sezone, nažalost naglo prekinute pandemijom koja je sve, pa i umetnike, zaustavila u koraku na neko vreme. Međutim, nesporno je da su u plesnoj umetnosti naših prostora ostvareni rezultati, koje treba istaći, pohvaliti i nagraditi. Dok su naši igrači naglo izmešteni iz pozorišnih i baletskih sala, dok vežbaju u vlastitim domovima, u malim i nedovoljno prostranim prostorima za igru, aktuelna situacija nam privremeno odlaže samo dan dodeljivanja nagrade i pohvale Terpsihora uživo, ali ne i kontinuitet tih priznanja.

Nagrada i Specijalna pohvala dodeljuje se u 2020. godini, deveti put po redu, povodom Svetskog dana igre, internacionalnog praznika koji slavi čitav svet, a koji je ustanovio Međunarodni savet za igru – CID UNESKO.

Tročlani žiri, tokom ove godine, radio je u sledećem sastavu:

dr Vera Obradović, redovni prof. Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici i koreografkinja (predsednica žirija); mr Nela Antonović, koreografkinja, osnivač i direktorka Mimart teatra i Milan Rus, prvak Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.

Žiri je doneo odluku da se Nagrada Terpsihora za 2020. dodeli IGORU PASTORU, uglednom baletskom umetniku Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.

Specijalna pohvala jednoglasno se dodeljuje igraču VLADIMIRU ČUBRILU, asistentu na Institutu za umetničku igri predmet savremena igra i studentu druge godine master studija Umetnička igra.

Igor Pastor je rođen 1990. godine u Novom Sadu. Po završetku srednje Baletske škole u Novom Sadu 2009. godine angažovan u Srpskom narodnom pozorištu. Iste godine dobija angažman u Narodnom pozorištu u Sarajevu.

Balet Narodnog pozorišta u Beogradu ga angažuje 2010. godine,  a 2015. godine dobija status prvog soliste. Kao igrač interpretira celokupni repertoar od klasičnog, neoklasičnog do savremenog baleta a najpozantije uloge u kojima je pokazao i razvio visoke standarde klasičnog baleta su Princ u Labudovom jezeru, Bazil u Don Kihotu (V.Vasiljev), Franc u Kopeliji (Lj.Dobrijević), Dezire u Uspavanoj lepotici (V.Logunov), Krcko Oraščić (K.Kostjukov) i Petar Pan (B.Stajvel) u istoimenim baletima kao i brojne solsitičke uloge u predstavama poput Oni (M.Makarević), Bajadera (G.Komleva), Interval (Z.Marković), Viva la vida (A.Ilić), Napoli (B.Stajvel), Šampanjac i jagode (R.Hribar i G.Luštek)…

Kao gostujući umetnik igrao je u predstavama Madlenianum opere i teatra Orfej u podzemlju (K.Simić), Krvava svadba (K.Simić), Sobareva metla (A.Ilić), Balada o mesecu lutalici (A.Ilić)…

Vladimir Čubrilo je rođen 1993. godine u Beogradu. Nakon završene srednje baletske škole Lujo Davičo u klasi Isidore Stanišić upisuje i diplomira kao prva generacija Instituta za umetničku igru u Beogradu. Odmah biva angažovan kao saradnik u nastavi na predmetu savremena igra. Od 2017. godine angažovan u baletskoj školi Dimitrije Parilić u Pančevu kao profesor savremene igre.

Sarađivao sa velikim brojem domaćih i insotranih koreografa, predavača i igrača. Kao član Bitef Dance kompanije ostvario je uloge u savremenim plesnim predstavama Kapetan Džon Piplfoks (I.Stanišić), Grad (I.Stanišić),  Želeće mašine (I.Stanišić), Don Žuan (M.Kolar), Priča o vojniku (G.Vajcman), Žrtve iluzije (K.Stojkov), Ale i Bauci (I.Stanišić), Carmen countdown (I.Stanišić), Ptice (E.Klug) i dr.

Na sceni Narodnog pozorišta igra je u plesnoj predstavi Prokleta Avlija (D.Rutenberg) i operi Služavka gospodarica (A.Nikolić). U 2019. godini ostvario je zapaženu ulogu u Čarobnom bregu (A.Ilić) na sceni tetra Vuk. Na scni Madlenianum opere i teatra gostovao je u baletu Severna bajka (S. Zurovac).

Kao koreograf ostvario je sledeće koreografije WWW.Ko, Da li si ti sam sa sobom, Pećina, Koncert za čembalo, This is not my…

Student je II godine mastera na Institutu za umetničku igru na odseku za pedagogiju savremene igre i asistent na predmetu savremena igra.

Specijalna pohvala pripala mu je i 2017. godine kao jednom od igrača kamernog koreografskog dela Četiri pesme za Tađa (A. Ilić) koje je premijerno izvedeno na Festivalu koreografskih minijatura u okviru programa Veče velikana.

Nagrada i Specijalna pohvala Terpsihora se realizuje uz pdoršku Ministarstva kulture i informisanja i Instituta za umetničku igru.

Ove godine usled vanrednog stanja i COVOD19 Nagrada i Specijalna pohvala Terpsihora biće uručene nakon ukidanja vanrednog stanja na sceni Narodnog pozorišta.

Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije želi Srećan Uskrs svim svojim članovima, prijateljima, kolegama, poslenicima umetničke igre i njihovim porodicama

.

Aleksandar Ilić kandidat je za Nagradu grada Beograda za 2019. godinu u oblasti pozorišnog stvaralaštva za koreografiju plesne predstave Čarobni breg – I came here today, koja je  izvedena 2. marta 2019. godine na Velikoj sceni Aleksandar Popović UK Vuk Karadžić.

Predstavu su izveli studenti Anđelija Jovanović, Tijana Koprivica, Jovana Grujić, Nikola Pavlović, prof. dr Snežana Arnautović Stjepanović i Vladimir Čubrilo, saradnik u nastavi, kao i ostali izvođači projekta Mojca Majcen, Branko Mitrović, Teodora Sujić i Wanzhe Zhang.

Muziku za predstavu je uradio Stefan Petrović, scenografiju Meta Drčar, a kostim Igor Jagić.

Projekat su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Ministarstvo kulture Slovenije, u produkciji Ustanove kulture Vuk Karadžić i Instituta za umetničku igru.

Predstava je imala i izvođenje na sceni Doma kulture Velenje (Slovenija).

Listu kandidata pogledajte OVDE.

Više o predstavi pročitajte OVDE.

Više fotografija pogledajte OVDE.

Članovi žirija godišnje nagrade i specijalne pohvale Terpsihora 2020. u sastavu Prof. dr Vera Obradović Predsednica, Nela Antonović i Milan Rus članovi žirija održali su sastanak 15. januara ove godine na kome su razmotrili predstojeće predloge i sublimirali dosadašnje rezultate.

Nagrada i Specijalna pohvala Terpsihora 2020. biće uručena na Svetski dan igre 29. aprila u Muzeju Narodnog pozorišta Beograd.

Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije želi srećne novogodišnje i božićne praznike svim svojim članovima, prijateljima, kolegama, poslenicima umetničke igre i njihovim porodicama.

Urednici publikacije za umetničku igru CTEПART izdali su sedamdeseti decembarski broj i sa ovim brojem najavili prestanak rada i gašenje lista.

Prvi broj publikacije za umetničku igru CTEПART objavljen je u januaru 2013. godine, a imenu  lista kumovala je Maja Klisinski perkusionista, sastavljajući u nazivu na engleskom jeziku Step (korak) i Art (umetnost) koji je u ideju oblikovao glavni i odgovorni urednik Aleksandar Ilić, stavljajući naslov u ćirilicu i latinicu aludirajući i na igru pisama koja se koriste kod nas.

Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije publikaciju CTEПART pokrenulo je sopstvenim snagama, (bez ičije pomoći) a list je izlazio deset puta godišnje (svakog meseca, osim jula i augusta).

U njegovim 70×40 strana objavljeno je 56 intervjua uglednih ličnosti, vesti, kratke napise o važnim događajima, nadama i problemima u svetu umetničke igre, uzdržavajući se od kritičarskih ocena, bez potpisanih autora, fotografije nisu pobrojane (imena navedena pod Saradnici u impresumu).

Besplatno je upućivan na mnoge adrese: baletskim školama i klubovima, pozorištima, kulturnim centrima u unutrašnjosti i regionu.

Na kraju, koji je uvek na početku treba priznati grešku: prvih 10 brojeva finansijski je pomogla firma DEHA (Specijalizovana radnja za baletsku opremu Marijane Langerholc), jedne godine Ministarstvo za kulturu i informisanje, zatim nematerijalnu i materijalnu pomoć nepoznati donator, a sve ostale brojeve Dekan Instituta za umetničku igru iz Beograda Prof. dr Vladimir Tomašević.

Prva trojka: glavni i odgovorni urednik Aleksandar Ilić, urednik Teodora Sujić i dizajner Darija Kovačević.

Druga trojka: glavni i odgovorni urednik Aleksandar Ilić, urednik Teodora Sujić i dizajner Snežana Arnautović Stjepanović.

U Beogradu je 4. decembra preminuo baletski umetnik Borivoje Mladenović, (1936.).

Rođen u Gruži kod Kragujevca, odrastao je u Beogradu gde je osnove baletskog obrazovanja stekao u Srednjoj baletskoj školi Lujo Davičo klasa Sima Laketić i Nina Kirsanova, Smilja Torbica, Sonja Lankau.

Postao je član Baletskog ansambla  Makedonskog narodnog teatra u Skoplju 1954. do  1956. godine a potom i član Baleta u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Dve godine, bio je član Baletskog ansambla u Dizeldorfu gde se usavršavao kod čuvenog pedagoga Viktora Gzovskog

Po povratku u Narodno pozorište u Beogradu, postao je solista i ubrzo nosilac  glavnih uloga u skoro svim baletskim predstavama koje su bile na repertoaru.Za to vreme partnerke su mi bile : Rut Parnel, Jovanka Bjegojević,  Višnja Đorđević, Dušica Tomić, Lidija Pilipenko, Duška Sifnios, Ivanka Lukateli, Milica Bijelić.  U isto vreme bio je stalni gost Baleta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu; partnerke su mu bile novosadske prvakinje : Erika Marijaš  i Biljana Maksić.

Njegova igra se odlikovala, staloženošću, muževnošću i skladnim igračkim  linijama u klasičnim baletima, ali i predstavama modernijeg stila  kao i u nacionalnom repertoaru.

U bogatoj igračkoj karijeri, Borivoje Mladenović je ostvario niz veoma zapaženih uloga i u operama Faust, Karmen, Zaljubljen u tri narandže (posebno  u Knezu Igoru). U punoj umetničkoj zrelosti kreirao je više veoma upečatljivih karakternih baletskih likova, ispoljavajući izgrađeni smisao za dramsko oblikovanje plesnih uloga.

Poznat je kao veoma požrtvovan i pouzdan partner.

Igračku karijeru je završio 1985, ali je nastavio da nastupa u dramskim predstavama. Bio je Majordamus, Markiz i Učitelj igranja u Konaku (režija Mira Trailović), Fuše u predstavi Napoleon ( režija Nađa Janjetović).

Značajne uloge: Oficir (Kraljica ostrva), Mandarin Čudesni mandarin, Romeo,Tibaldo (Romeo i Julija), Princ Dezire i Plava ptica (Uspavana lepotica)  Princ Albert Žizela, Palemon princ (Ondina ),  Princ (Labudovo jezero)  Čovek (Šesta simfonija), Tankred (Dvoboj Tankreda i Klorinde) Golem (Golem), Marko

(Ohridska legenda),  Stihovi-oblici Verlen  Faust (Abraksas),Osvajač (Darinkin dar), Grof Vronski (Ana Karenjina),  Kralj miševa Krcko Oraščić”, Svekar (Katarina Izmailova). Zatim, uloge u baletima: Siledžija (Susret u Luisvilu), Dvojnik (Čovek pred ogledalom),  Lojko Zobar (Makar Čudra – ciganska poema)  Princ (Sebastijan),  Gradonačelnik (Kopelija),  Glavni Tatarin (Polovecke igre) Upravnik ludnice (Per Gint)…

Za ulogu Golema  u baletu Golem Dimitrija Parlića, dobio je Nagradu Narodnog pozorišta, a 28. oktobra 2002. i Nagradu za životno delo Udruženja baletskih umetnika Srbije. Nacionalnu penziju, kao umetnik koji je značajno doprineo našoj kulturno-umetničkoj sceni, dobio je 2008.

Institut za umetničku igru, popularni IUI, je prvi visokoškolski akreditovani studijski program za klasičan balet, savremenu igru, koreografiju i scensku narodnu igru i muziku u našoj zemlji. Na Institutu svakoga dana vri kao u košnici – smenjuju se gostujući koreografi iz celog sveta, održavaju se redovni časovi, proba se za nekoliko projekata istovremeno, studenti dolaze na konsultacije, da razmene mišljenje sa svojim profesorima oko novih plesnih projekata, instalacija, predstava u koje su trenutno uključeni, dolaze saradnici iz različitih institucija i organizacija koji predlažu saradnju. I to je samo deo ove zahuktale mašinerije, koja ovih dana slavi petogodišnjicu postojanja.
Institut za umetničku igru osnovao je profesor dr Vladimir Tomašević sa grupom priznatih umetnika, koji su svoje obrazovanje i iskustvo sticali na poznatim svetskim Univerzitetima i školama i koji su i sami umetnici koji realizuju svoj rad kako sa studentima u okviru Instituta tako i samostalno, kod nas i u svetu. Profesor dr Tomašević je preciznom analizom došao do zaključka da u našem obrazovnom sistemu zaista nedostaje fakultet za balet i savremenu igru i odgovorio je na potrebu koja je već niz decenija postojala a to je da naši mladi igrači kada završe srednje škole imaju gde da nastave svoje školovanje i ne moraju nužno da idu u inostranstvo.
Međutim, sama struktura studija, koje inače traju tri godine a onda se nastavljaju kao master i doktorske studije, jeste dobrim delom inspirisana visokoškolskim ustanovama za igru iz sveta, kao što je na primer čuveni Triniti Laban Centar za muziku i ples u Londonu. Profesor Aleksandar Ilić, koji vodi studijski program, inače naš poznati koreograf i igrač, je preneo svoje iskustvo sa master studija u Triniti Laban Centru i to se ispostavilo kao dobitna formula i u našim uslovima. Naravno, cela struktura studija postoji zahvaljujući profesorskom timu, gde se svako pojedinačno mišljenje uvažava i utiče na dizajn, ove mogli bismo reći, prave umetničke laboratorije. Jer kao u svakoj laboratoriji i profesori i studenti takođe i puno eksperimentišu u uslovima koji sami kreiraju, proces je podjednako važan kao i rezultat i rad na različitim tehnikama moderne igre i klasičnog baleta se prepliće sa teorijom, koja se opet prepliće sa nizom izvedenih projekata. Svi se ohrabruju da sanjaju svoj umetnički san i ako je nešto specifično za ovu instituciju jeste da se oseća da i profesori i studenti gore za onim što rade. Jer kao što je kazala jedna od najvažnijih koreografkinja XX veka, Marta Grejem: Veliki plesači nisu veliki zbog njihove tehnike već zbog njihove strasti.

Još jedna specifičnost Instituta jeste da se studenti ohrabruju da nastupaju od samog početka studiranja i na taj način stiču neophodno iskustvo, ali i postaju vrlo brzo vidljivi na našoj sceni ali i u inostranstvu. Saradnja se ostvaruje sa različitim kućama i festivalima kao što su Narodno pozorište, Teatar Vuk, Sava Centar, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Šibenski plesni festival, Tanzelarija iz Sarajeva, Festival Velenje iz Slovenije, baletska škola u Gračanici kao i mnogi drugi. Zanimljivo je da su čuveni Aprilski susreti u SKC-u takođe prostor gde se realizuju brojni radovi studenata Instituta. Pod nadahnutim vođstvom profesorke dr Snežane Arnautović, inače poznate vizuelne umetnice i performerke, studenti se svakog aprila oprobavaju u najsavremenijim umetničkim formama, realizujući instalacije, performanse za specifične prostore, video radove. Na zidovima vise fotografije rađene u saradnji sa profesorom fotografije Nemanjom Marašem, na sceni se odigravaju zanimljive forme koje su spoj modernog plesa, opere i teatra koje supervizira profesor Aleksandar Nikolić, operski i pozorišni reditelj, poznat po svojim modernim operskim inscenacijama. S obzirom da i potpisnica ovih redova dolazi iz angažovanog eksperimentalnog teatra, studenti su u prilici da otkrivaju veze između svih ovih različitih formi.
I priča se ne završava kada studenti završe osnovne studije jer je osnovana i Transition Dance kompanija, koja predstavlja spoj između postdiplomskog programa i intenzivne plesačko – koreografske prakse s idejom da okupi najzanimljivije mlade koreografe i igrače da bi stvarali originalna dela ili preuzimali najinteresantnija dela važnih koreografa ili igrača sa domaće i svetske scene. Ukratko, tu mladi koreografi i igrači mogu da steknu iskustvo života u jednoj profesionalnoj plesnoj kompaniji. Studentima se takođe daje i prilika da ostanu na Institutu kao saradnici na nastavi sa mogućnošću razvijanja pedagoške karijere.
I kao u svakoj inovativnoj umetničkoj grupi, na Institutu se stalno dešavaju promene. Tako je osnovan i Balet mladih, koji vodi Bahram M Juldašev, zaslužni umetnik Ruske federacije, koji je imao i svoje prvo javno predstavljanje na sceni popularnog Teatra Vuka.
Pored neophodnih učionica i baletskih studija u kojima se odvija nastava, od skoro Institut je dobio i svoju kamernu scenu sa idejom da pre svega pruži mogućnost studentima i članovima Transition Dance kompanije i Baleta mladih da imaju svoju scenu ali i da u budućnosti postane još jedna zanimljiva plesna i eksperimentalna scena u gradu.
Ali ono što je najvažnije jeste suština koja bi mogla da se opiše rečima čarobnice modernog plesnog teatra, Pine Bauš: Mene ne zanima kako se ljudi kreću, već šta ih pokreće!

Na Institutu se podstiče razmišljanje i neguju se autorske ličnosti.

Dijana Milošević,
Direktorka DAH Teatra i profesorka Instituta za umetničku igru Beograd.
Politika subota 9. novembar 2019.

Kubanska balerina i koreografkinja Alisija Alonso, baletska legenda, napustila nas je u 99. godini. Alisija Alonso je na Kubi stvorila posebnu školu u svetu baleta, koja je mešala ritmove i stvorila prepoznatljiv stil. Rođena je u Havani 21. decembra 1920, a umetničku karijeru počela je u SAD gde je njena porodica emigrirala. Pet godina kasnije osnovala je sopstvenu trupu koja je, posle revolucije koju je predvodio Fidel Kastro 1959, postala Nacionalni balet Kube čija je bila direktorka Alisija Alonso skoro ceo život je igrala orijentisanjem prema svetlosnim reperima postavljenim na sceni, prema navodima njenog drugog supruga, direktora Nacionalnog muzeja igre Pedra Simona. Odložila je svoje baletske patike 1995. sa 74 godine. Tada je postala zahtevan koreograf koji je neumorno tražio od igrača da se ponavlja svaki pokret dok se ne postigne savršenstvo. Ja igram u glavi, bio je njen moto.

rvakinja Baleta Narodnog pozorišta Bojana Žegarac Knežević, nastupila je 23. oktobra prvi put u ulogama Odete i Odilije u Labudovom jezeru Petra Iljiča Čajkovskog u koreografiji i režiji Konstantina Kostjukova. Princa Zigfrida igrao je Igora Pastor, a grofa Rotbarta Jovica Begojev.

U predstavi učestvuje ansambl Baleta i Orkestar Narodnog pozorišta pod dirigentskim vođstvom maestra Đorđa Pavlovića. Ova verzija baleta Labudovo jezero postavljena je 2. juna ove godini, zamenivši s a repertoara čuvenu verziju
Dimitrija Parlića.