RAZGOVOR ANJA AHĆIN

RAZGOVOR ANJA AHĆIN

DESET GODINA U CAIRO OPERA BALLET COMPANY

Naša zemljakinja Anja Ahćin, koja je završila Srednju baletsku školu Lujo Daviču u Beogradu, odsek klasični balet, kod profesora Zinete Musić Atanacković, posle uspeha na prestižnim međunarodnim takmičenjima, dobila je poziv da se priključi Ansamblu Kairskog baleta.

Nosite naziv Prima balerine. Kako je došlo do Vašeg angašmana u toj već renomiranoj, iako ne s dugom tradicijom kući?

A.A: Mesec dana posle završene Srednje baletske škole Lujo Davičo, učestvovala sam na baletskom takmičenju Premio Roma u Italiji. U seniorskoj kategoriji kao najmlađi učesnik rame uz rame s balerinama iz Mariinskog teatra i osvajačima medalja na takmičenju u Varni, osvojila sam treće mesto. Posle toga mi je bilo predloženo školovanje u Študgardu; a takođe sam dobila ugovor u Narodnom pozorištu što mi je bio dečji san koji se konačno ostvario. Međutim situacija u zemlji nije bila sjajna, plate nismo primali, i u tom času je stigao predlog da konkurišem zajedno s drugaricama koje su bile u istom položaju za angažman u Kairskoj kompaniji, što sam i učinila. Kako je direktorka Kairskog baleta Ermini Gambareli italijanka, bila upoznata s mojim uspehom na takmičenju, primljena sam odmah kao solista i tako radila godinu dana dok nisam počela da igram prve uloge i na kraju postala prvakinja Kairskog baleta.

Sećajući se osnivanja Kairo Opere i Baleta u kome je Ansambl baleta Narodnog pozirišta imao presudnu ulogu, a tokom decenija često gostovao u njoj, koliki je trag u repertoarskoj politrici i stilu rada ostavila ta saradnja?

A.A: Bila sam vrlo oduševljena i probudila se nada u meni kada je Beogradski balet gostovao s predstavom Ko to tamo peva, da će se saradnja i takozvano srpsko-egipatsko prijateljstvo obnoviti. Prestava je ostavila odličan utisak na publiku kako i na moje kolege, očekivali smo još takvih projekata, međutim odjednom je sve nažalost zatihnulo.

Školovani ste na osnovama pedagogije Ruske škole, na osnovama Svetog pisma klasičnog baleta Agripine Vaganove. Kako su se u taj sasvim drugačiji plesni kodeks uklopila njhova tradicionalna shvatanja igre?

A.A: Osnivač Kairskog Baleta i dugogodišnji direktor Abdel Monem Kamel, školovao se na Akademiji baleta Boljšoj, i još nekoliko tadašnjih igrača koji su se posle stečenog znanja i iskustva vratili u Kairo i počeli da prenose ruske metode na igrače pogotovo na Akademiju Klasičnog Baleta u Kairu, koja je po tom sistemu počela da školuje igrače koji bi se kasnije pridružili kompaniji. U kompaniji imamo ruske pedagoge koji s nama rade probe i drže čas, koji se svakodnevno smenjuju, tako da šok nije bio veliki. Brzo sam se uklopila, ali morala sam da naučim Ruski ekspresno.

U baletskom repertoaru ovog ansambla čemu je data prednost, klasičnom baletu ili savremenoj igri?

A.A: U repertoaru naše kompanije poslednjih tri-četiri godine prednost je data isključivo klasičnom repertoaru. Pre nego što se dogodila Revolucija 2011. dolazili su kreografi iz Italije, Francuske, Amerike i postavljali svoje savremene i neoklasične komade, od tada se sve malo promenilo… U Kairskoj pozorišnoj kući, pored Klasične baletske kompanije, postoje i dve moderne (savremene) kompanije koje su sada zadužene za savremeni repertoar.

Vaš repertoar je sastavljen od …?

A.A: Labudovo jezero, Krcko Orašcić, Romeo i Julija, Korsar, Kopelija, Spartak, Don Kihot, Pepeljuga, 1001 noć, Uspavana lepotica, Valpurgijska noć, Grk Zorba, Bežarov Bolero, Karmina Burana, Pinokio, I mnogi drugi savremeni i neoklasični komadi

Čemu dajete prednost, klasici ili savremenom plesu?

A.A: Do sada klasičan balet je oduvek imao prednost kod mene; međutim s godinama i iskustvom, sve se više javlja želja i potreba za nekim malo kreativnijim i slobodnijim iskazivanjem što je slučaj u savremenoj igri…

Ko su bili Vaši pedagozi u Srednjoj baletskoj školi Lujo Davičo u Beogradu?

A.A: U Srednjoj baletskoj skoli Lujo Davico, moj pedagog klasičnog baleta bila je Zineta Musić Atanackovicć, kojoj sam neizmerno zahvalna na svom pruženom znanju, pažnji i strpljenju. Odljičan pedagog, divan čovek, koja ne samo da me je naucčila baletu, a vež i kako se ide kroz život i ne posustajati.

Ko je najviše uticao i doprineo Vašem umetničko stasavanju?

A:A: Prve uloge sam počela da igram već sa  nepunih 20 godina, što je u principu vrlo rano za jednu balerinu po mom mišljenju. Tehnika je tu, ali umetnićki pristup, način rada i iskazivanja, lepota pokreta, kanalisanje i usmerivanje emocija, doziranje samih… to je sve ono što se uči i stiče vremenom kroz iskustvo i odrastanje, stasavanje devojke u ženu.

Veliku pomoć mi je pružila moj pedagogo Ala Georgevna.

Da li ste imali, i ko su bili Vaši uzori, ne samo u igri već u umetnosti uopšte?

A.A: Kad sam bila mala, moj uzor je naravno bila Ašhen Ataljanc, i sve što sam želela je da budem ona jednog dana.

Danas, ima toliko divnih i razlićitih balerina i umetnika da je teško opredeliti se za jednog…

Kako izgleda jedan Vaš radni dan?

A.A: Moj radni dan počinje klasom i zagrevanjem za solističke probe, zatim klas sa kompanijom a potom probe sa ansamblom u slučaju da su povezani sa protagonistima ili probe sa ostalim solistima koji su vezani za moju ulogu… posle toga kada je u pitanju radni dan, radim sa decom koja zžele jednog dana da postanu balerine, vikendom sam u školi baleta skoro ceo dan, tako da je za mene svaki dan radni dan.

U Kairu ste već 10 godina. Da li je bilo teško uklopiti se u nama stran način života i rada?

A.A:  Ovo mi je 10-ta sezona u Kairu. U početku je bilo izuzetno teško uklopiti se. Prvo bilo je teško navići se na rad pod visokim temperaturama, koje su pretežno na snazi 2/3 godine. Zatim ovde su predstave u bloku što znacč, spremamo Labudovo jezero mesec dana i igramo 8 predstava za redom; to smo zavrsšili, pocčinje nova priča… S jedne strane to je dobro jer ima dovoljno vremena da se spremi balet (za balerinu nikad dosta, uvek nam nedostaje još dan, dva da nešto popravimo), a s druge strane ponekad je psihički naporno jer posle određenog vremena potrebna je promena, nešto da razbije monotoniju, pa rad postaje mehanički.

Ko čini sastav Kairskog baletskog ansambla?

A.A: Ranije su 60% kompanije činili stranci, posle revolucije i nestabilnosti u zemlji, mnogi su otišli… U poslednje 2 godine situacija se stabilizuje i stranci su počeli da se vracaju u nasu kompaniju… Egipat, Italija, Japan, Grcka, Rusija, Ukrajna, Srbija, Jermenija, Kuba…

Nešto o Vama lično

-planovi

-želje

-ukratko ko ste Vi?

A:A: Kako sam napunila 28 godina, neki veliki planovi i promene nisu prisutni sto se karijere tiče. Planiram da ostanem tu gde jesam, ali da proširim polje delovanja. Pedagoški rad me interesuje, i planiram da se ozbiljnije pozabavim time. Student sam Fakulteta za inženjerski menadžmenta u Beogradu (FIM) i samo diplomski rad me deli od zvanja Diplomiranog inženjera menadžmenta  kreativnih industrija, na šta sam jako ponosna jer nije bilo lako uskladiti dva posla i fakultet. Ne planiram da se tu zaustavim, već razmišljam i o master studijama.

Želja mi je da pre nego što završim igračku karijeru zaigram bar jednom pred našom beogradskom publikom.

Ja sam vrlo uporna i ambiciozna osoba koja je vrlo samokritična (ponekad previše). Smatram da je sve moguće samo kad dovoljno želiš, i da je rad ključ koji otvara sva vrata.

Zahvaljujući na saradnji, želimo da se ispuni Vaša i naša želja da zaigrate pred beogradskom publikom.

Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Share on Google+0Pin on Pinterest0Email this to someone

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *