PAMTIĆEMO…

PAMTIĆEMO…

Bila je moćna, energična, uigrana, zračila je optimizmom, zajedništvom, životnom radošću pomešanoj s tugom, s blagom aromom nostalgije ta predstava Ko to tamo peva, 27. juna na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Gledalište je bilo kao i uvek prepuno. Kolege i gledaoci opraštali su se, posle više od 13 godina i 130 odigranih predstava, s čednim, naivnim čapkunom Miškom, koji je svojim trapavim šarmom bojio čitavo remek delo plesne predstave Staše Zurovca i Vojislava, Vokija Kostića, postavši zaštitni znak ovog teatra.

Sinonim tog lika, Aleksandar Ilić, odigrao je ovu, uvek na nov način neponovljivu ulogu još samo te većeri, predajući je nekim novim klincima.

Mladi igrači na kojima igra ostaje moraće dobro da se trude  kako bi, ne  samo dostigli, već i prestigli Aleksandrovu majstorsku interpretaciju, i sačuvali visoko Miškovo mesto u istoriji Baleta narodnog pozorišta, i s pravom zasluženo mesto ljubimca publike.

Bila je to još jedna bravurozno ostvarena uloga Aleksandra Ilića iza koga nisu zaostajali ni Tamara Ivanović, Milan Rus i ceo raspevan ansambl.

Photo Srđan Mihić.

Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Share on Google+0Pin on Pinterest0Email this to someone

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *