Ivana Milovanović: Predlog Strategije razvoja kulture 2017-2027

Ivana Milovanović: Predlog Strategije razvoja kulture 2017-2027

Ivana Milovanović

Predsednik Beogradske sekcije Međunarodnog saveta za igru  CID – UNESKO

osnivač i glavni urednik časopisa za umetničku igru Orchestra

 

-          Prisustvovala i uzela učešće u javnoj raspravi povodom Predloga Strategije razvoja kulture u ime 3 organizacije koje su u Srbiji legitimni predstavnici Međunarodnog saveta za igru CID – UNESKO – Beogradske, Novosadske i Niške sekcije CID- UNESKO

-          Sama pojava Strategije podržana je i pohvaljena  od strane Sekcija kao izraz dobre profesionalne volje Ministarstva kulture i informisanja Srbije, kao primer za saradnju I dijalog sa poslenicima u kulturi

-          Strategija je shvaćena kao kapitalno opredeljenje države za unapređenje celokupnog kulturnog prostora u Srbiji, a zatim i imperativno umetničke igre (narodna igra, balet, savremena igra, ali i muzičko pozorište / mjuzikl, circus, ulični teatar, hip hop, brejk dens …)kao prepoznate i definisane kulturne delatosti u Zakonu o kulturi od 19. 03. 2016.

-          Jasna načela strateškog razvoja kulture, 3 lako razumljiva vrlo usložnjena prioriteta Strategije, koji se oslanjaju na zasnovanost kulturne politike u ramu istorijskog i državnog kontinuiteta

-          Problemi i polazne osnove unapređenja umetničke igre u okviru svih njenih pojava i na svim nivoima u oblasti obrazovanja, domaćeg stvaralaštva, repertoarske politike i pružanja snažnije i dugoročne podrške nezavisnoj plesnoj sceni, program planske , kontrolisane i rukovođene decentralizacije, ali i niz drugih realnih okolnosti koji narušavaju istorijski kontinuitet pre svega unapređenja baletske umetnosti, a zatim i ostalih stilova igre, navode se u Strategiji na stranici 100 kao polazne osnove, tj. konstatacija današnjeg lošeg stanja

-

-          U okviru razumljivo ograničenog vremena za izlaganje, teme koje je istakla Ivana Milovanović bile su:

  1. Temeljne reforme baletskih direkcija u Narodnom pozorištu u Beogradu i SNP u Novom Sadu

(predloženo je da se rukovođenje nacionalnim baletskim trupama poveri dvema ličnostima – umetničkom i izvršnom direktoru, čemu postojeće negativne okolnosti idu u prilog)

  1. Hitno i trajno rešavanje problema tzv. beneficiranog radnog staža baletskih igrača iz čega proizilazi neophodnost uvođenja novog programa tranzicije baletskih igrača (na razmatranje Ministarstvu kulture je podnet dokument Blue Print , SAD, Njujork)
  2. Repertoarska politika u Baletima Narodnog pozorišta u Beogradu i SNP-u u Novom Sadu
  3. Pružanje trajne , prioritetne i programskepodrške domaćem koreografskom i izvođačkom stvaralaštvu (u okviru nacionalnih institucija i van njih), podržavanje međunarodne saradnje, ali ne prioritetno kao što je danas i što dovodi do zanemarivanja domaćih kreatora i izvođača umetničke igre (loša praksa na državnom nivou)
  4. Osnivanje Centra za igru u nekoj od postojećih ustanova kulture koje za to već imaju (na neophodnom nivou) prostorne i tehničke uslove
  5. Prepoznavanje značaja postojanja I uticajnih oblasti  nezavisne plesne scene
  6. Decentralizacija svih pojavnih oblika i projekata u oblasti umetničke igre na svim nivoima (Narodno pozorište, SNP, narodna igra, civilno društvo u oblasti umetničke igre…)
  7. Zahtevano je da se hitno pronađe trajan model saradnje Ministarstva kulture i Ministarstva prosvete, jer kultura , bez unapređenja svih nivoa obrazovanja u oblasti umetničke igre (vrlo složeno i ozbiljno pitanje), neće moći da se sprovede kako je nameravano u Strategiji
  8. Zahtevano je osnivanje Fakulteta za umetničku igru kao petog fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu (smatra se da postojanje samo jedne visokoobrazovane institucije u oblasti umetničke igre, koja je rezultat dobre privatne inicijative u kulturi, nije dovoljno dobra pojava, niti je u skladu sa jednim o načela evrointegracija Srbije – suzbijanje monopola nad procesima svih nivoa umetničkog  obrazovanja i dostupnost obrazovnih sadržaja većem broju građana)
  9. Razvijanje javno-privatnog partnerstva u okviru umetničke igre kao prepoznate kulturne delatnosti
  10. Mapiranje svih aktera scene umetničke igre u Srbiji radi sveobuhvatnog dijaloga sa ciljem unapređenja postojećeg stanja
  11. Neravnomeran razvoj (i prisustvo) umetničke igre na teritoriji cele Srbije
  12. Nepostojanje participativnosti kao principa kreiranja novih projekata i sadržaja
  13. Unapređenje postojećeg domaćeg i međunarodnog legislativnog okvira (konvencije, zaključci, zakoni, pravilnici, uredbe i sl.)

 

REZIME:

Zatraženo je hitno formiranje Radne grupe za umetničku igru pri Ministarstvu kulture Srbije na osnovu Službene beleške koja je načinjena između predstavnika Ministarstva kulture i predstavnika Sekcija CID-UNESKO 28. 11. 2016. a početkom decembra 2016. dostavljena kabinetu ministra kulture.

Radna grupa za umetničku igru bila bi trostepeno pozicionirana, a činili bi je predstavnici javne vlasti, ustanova kulture, škola / fakulteta / Univerziteta umetnosti, organizacija civilnog društva / udruženja građana, kao i eminentni pojedinci u oblasti umetničke igre.

CILJ:

izrada predloga Zakona o umetničkoj igri (na šta obavezuje i usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi u martu 2016.). Zakon o umetničkoj igri bio bi krovni, temeljan dokument na najvišem državnom legislativnom nivou, na osnovu koga bi se unapredili svi današnji pravilnici, uredbe, brojna akta, normativi, kriterijumi…sve ono što je još uvek na snazi u oblasti umetničke igre, a zastarelo je kao takvo i ima veoma retrogradan i loš uticaj na razvoj i unepređenje svih pojavnih oblika umetničke igre, u svakom smislu i na svim nivoima vlasti, kreativnosti, izvođaštva, obrazovanja i sl.

Specijalno za СТЕПART oktobar 2017.

Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Share on Google+0Pin on Pinterest0Email this to someone

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *