PASS DE DEUX LEA MUJIĆA I BARUNICE CASTELLI

by baletskoudruzenje

Zagrebčani su nedavno dobili još jednu novu baletsku  predstavu zadivljujuće koreografije Lea Mujića čiju Anu Karenjinu mnogi pamte.

Ovog puta to su Gospoda Glembajevi, koji iako počivaju na neprikosnovenom kjiževnom predlošku Miroslava Krleže, nisu autentična drama.

Dvočasnovna predstava u izvođenju sjajnih igrača ostavila je, bukvano, celo prepuno gledalište bez daha. Iz kolopletia strasti, dvoličnosti, kriminala i lažnog sjaja, bega od stvarnosti…gledaoci su se prenuli tek od zvuka sopstvenog, frenetičnog, gromskog aplauza.

Igrači su, jednostavno rečeno bili maestralni: Natalija Horsnell moćno je oblikovala zavodljivu obesnu, strastvenu, sebičnu barunicu Castelli koja iza sedam velova krije svoju tajnu sirotice iz Studenhotela (ko se seća Bele Krleže za koju je ta uloga pisana mora se složiti s tim, da joj je njena baletska bliznakinja ravna). Po virtuoznom vladanju likom slede joj ravnopravno Takuya Sumitomo kao Leone Glembaj i Guilherme Gameiro Alves kao Nacij Glembaj.

Ne smeju se zaobići ni Iva Vitić Gameiro, Catarina Meneses i Rieka Suzuki i ceo ansambl koji je svoj deo zadatka ostvario besprekorno.

Onima koji dobro poznaju rukopis Lea Mujića nije promaklo da se on pri rešavanju nekih scena vratio apstraktnom izrazu, uključujući i moderan plesni pokret.

Predstava se igra u jednom dahu iako ima pauzi posle I čina. Priča se jednostavno prati, teče brzo i pored toga što se istovremeno na sceni dešava nekoliko radnji.

Leo Mujić stvorio je delo koje će se pamtiti i koje je publika na prvi pogled zavolela nagoveštavajući još jedan hit u baletskom repertoaru Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba.

 

EPILOG: Da li bi barunica Castelli Glembaj privatila poziv na ples Lea Mujića u trapericama, ili bi zapretena glamurom sirotica iz Studenhotela to smatrala prirodnim?

(Leo Mujić je izašao pred publiku poklonivši se gledalištu i izvođačima u trepericama i nečem nalik na izgužvani gornji deo trenerke).