¿ INSPIRACIJA*?

Nema u umetnosti dela bez stvaralačke (rušilačke?) inspiracije, naročito kada je u pitanju scenska muzika, posebno one koje pripadaju muzičkom pozorištu.

U klasičnom baletu jednom za uvek ustaljene su zakonske norme na osnovu kojih, striktno ih se pridržavajući koreograf priča priču uz pomoć igrač.

Njegovo i igračevo stvaralaštvo je sputano jer su igra i libretto do detalja utvrđeni još od praizvođenja, pa se umesto podsticnja eksperimenta i traženja novih plesnih mogućnosti favorizuje podržavnje davno ustanovljenih klišea. I koreograf i igrač primorani sun a tačno prenošenje, kopiranje konstitucionalizovani uzorak i ponavljenje svega što je već utvrđeno i jednom davno priznato. Podržavajući tradicionalna rešenja, potiskujući sopstvenu inspiraciju i lično shavatanje interpretacijskih mogućnosti gubi se imperativ i credo umetnosti: novo, neviđeno, otkriveno… ne samo virtuelno vladanje zadatkom već uz pomoć njega dočaravanje iluzije…

Ne treba odbacivati i negirati značajna ostvarenja prošlosti, značaj zakonitosti klasičnih baletskih normi jer bez dobro savladane tehnike telo nije u stanju da ostvari misao koja pleše.

Neophodno je sačuvati, primenjivati i dograđivati dragocene postignute rezultate i uspostaviti ravnotežu između starog i novog, poštovati pravila i njihove primene i izmene, tradicije i eksperimenta koja je jednom takođe bila eksperiment.

Da bi se išlo napred naučeno, uslovno rečeno treba zaboraviti kako ne bi sputavalo slobodu i hrabrost avanture.

*inspiration (latinski) = inspiracija je stanje stvaralačkog zanosa, podticaj stvaralaštvu otkrivanju novog… u stvari božansko nadahnuće.

foto: Teatar Mimart – PROMO